DRI: Srbija ima najniži procenat šumovitosti među zemljama regiona

Srbija ima najniži procenat šumovitosti među zemljama iz okruženja, izjavio je danas predsednik Državne revizorske institucije (DRI) Duško Pejović na predstavljanju Istraživanja o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Pošumljavanje u Republici Srbiji“, koji je uradio DRI.

Pejović je ukazao i da se, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), trend opadanja godišnjeg pošumljavanja uočava od 1995. godine i sada je ispod 2.000 hektara, dok je 80-ih godina prošlog veka pošumljavano oko 10.000 hektara godišnje.

Podaci RZS, kako je dodao, pokazuju da je u Srbiji u 2018. zabeležen pad obima pošumljavanja od 22 odsto, u odnosu na 2017. godinu.

„Prema podacima iz Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoj Srbije za period 2014-2024. godine i Nacionalne inventure šuma iz 2009. godine, stepen šumovitosti u Srbiji je 29,1 odsto, dok bi prema postavljenim ciljevima u Prostornom planu Srbije od 2010. do 2020. godine, optimalna šumovitost trebalo da bude 41,4 odsto“, kazao je Pejović.

Prema njegovim rečima, Autonomna pokrajina Vojvodina, sa ispod sedam odsto površine pod šumama, predstavlja područje sa najnižim stepenom šumovitosti u Srbiji, ali i u Evropi.

„Da bi se postigla optimalna šumovitost, predviđena Prostornim planom pokrajine, šumovitost bi trebala da se uveća više nego duplo. U 14 opština Vojvodine, stepen šumovitosti je ispod jedan odsto“, upozorio je on.

Dodao je da je, prema podacima Svetske banke i Eurostata, šumovitost Srbije oko 30 odsto, te da zaostaje za prosekom EU koja ima 39 odsto teritorije pod šumama.

Pejović je podsetio da šume imaju veliki broj opštekorisnih fukncija, pre svega u zaštiti i unapređenju životne sredine, očuvanju biološke raznovrsnoti, prečišćavanju zagađenog vazduha, zaštiti zemljišta od erozije i klizišta i povoljnom uticaju na klimu. On je istakao da se važnost revizije o pošumljavanju ogleda u njenoj povezanosti sa ciljevima održivog razvoja.

„Neophodno je promovisati implementaciju državnog upravljanja svim vrstama šuma, zaustaviti nezakonito krčenje šuma, obnoviti uništene šume i povećati pošumljavanje. Zato je cilj revizije bio da se utvrdi da li su subjekti revizije preduzeli aktivnosti, kako bi se postigla optimalna šumovitost u Srbiji, odnosno da li su preduzeli aktivnosti u cilju efikasnog planiranja, sprovođenja i nadzora u oblasti šumarstva“, rekao je predsednik DRI.

Revizija je, pored ostalog, pokazala da u Srbiji nije u dovoljnoj meri uspostavljen efikasan nadzor u oblasti šumarstva, pa je tako u periodu od 2017. do 2019. godine od 82.000 metara kubnih bespravno posečenog drveta u državnim šumama kojima gazduju JP „Srbijašume“. Od toga se dve trećine odnosi na bespravne seče duž administrativne linije sa Кosovom i Metohijom.

Uprava za šume ne raspolaže potpunim informacijama o trošenju sredstava gradova i opština koja su namenjena finansiranju aktivnosti na unapređenju funkcija šuma, jer je svega osam odsto lokalnih samouprava dostavilo izveštaj o njihovom trošenju za period od 2017. do 2019. godine.

U Srbiji nisu preduzete ni sve aktivnosti u cilju efikasnog planiranja razvoja šumarstva, a u periodu od 2015. do 2019. godine utvrđen je pad u obimu pošumljavanja za oko 40 odsto i to sa 992 hektara u 2015. godini na 614 hektara u 2019. godini, naveo je DRI. Podsetili su i da su revizijom bili obuhvaćeni Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za šume, JP „Srbijašume“ i JP „Vojvodinašume“.

Istaknuto je i da nije u potpunosti uspostavljen jedinstveni informacioni sistem za šume i šumarstvo Srbije, što stvara rizik da se ne obezbeđuju sve neophodne informacije o stanju i promenama šumskog fonda za potrebe planiranja, praćenja stanja i izveštavanja, što otežava sprovođenje nadzora.

Izvor: Beta