Foto: Pixabay.com
Naučnici upozoravaju da će isti faktori koji dovode do istrebljenja životinja, uništavanja njihovih prirodnih staništa i klimatskih promena dovesti i do novih pandemija poput kovida, a jedini način da se spreči jeste usvajanje promena na institucionalnom nivou i izdvajanje značajnih sredstava u cilju zaštite životne sredine.
Očuvanje biodiverziteta može da sačuva živote ljudi, navodi se u novom izveštaju međunarodne grupe naučnika, u kojem je izvršen pregled rezultata najnovijih istraživanja o tome kako uništavanje prirodnih staništa životinja ljude izlaže novim bolestima, piše „Nešnl džiogrefik” prenosi Tanjug.
„Naučnici se uopšte ne spore oko toga. Krčenje šuma je primarni pokretač pandemija”, tvrdi Li Hana, klimatolog organizacije „Konvzervejšn internešnl” i specijalista za proučavanje efekata krčenja šuma. Hana je bio jedan od recenzenata izveštaja koji je sastavljen krajem jula na virtuelnoj radionici Međuvladine platforme za nauku i javne politike o biodiverzitetu i ekosistemskim servisima (IPBES), koja okuplja naučnike iz akademske zajednice, vlada i neprofitnih organizacija.
Bez preventivnih strategija, pandemije će se pojavljivati mnogo češće, širiće se brže i ubijaće mnogo veći broj ljudi, a uticaj na globalnu ekonomiju biće teži nego ikada ranije, navodi se u izveštaju.
Te preventivne strategije treba da budu usmerene na sprečavanje širenja bolesti koje obično potiču od životinja, odnosno zoonoze, kako se navodi u izveštaju.
Zoonoze, u koje, na primer, spadaju kovid19, HIV, grip, virusi ebola i zika, potiču od mikroba koji žive među životinjskim svetom i koji mogu da zaraze i ljude. Njihovi najčešći prenosioci su slepi miševi, ptice, primati i glodari.
Naučnici procenjuju da postoji oko 1,7 miliona virusa među sisarima i pticama koji još uvek nisu otkriveni, od kojih polovina može da zarazi ljude.
Nije slučajnost to što pandemije postaju sve češće, s obzirom na činjenicu da ljudske aktivnosti vrše sve veći pritisak na životnu sredinu i dovode ljudi u sve bliži kontakt sa divljim životinjama, navodi se u izveštaju.
Još u novembru prošle godine naučnici su upozorili da povećano krčenje šuma stvara povoljnije uslove za pojavu epidemija. Hana kao primer za to navodi krčenje šuma u Amazoniji koje se obično dešava kako bi se napravila ispaša za stoku.
Stoka tako može da deluje kao posrednik između zaraženih divljih životinja i ljudi koji sa njom rade, ističe on.
Osim toga, uništavanje prirodnih staništa divljih životinja može da dovede do njihovog premeštanja na nove teritorije, primoravajući ih da u većem broju domove potraže u urbanim sredinama, navodi se u izveštaju.
Hana ističe da je veoma važno shvatiti razmere u kojima treba delovati, a koji dostiže nivo kakav nikada do sada nije viđen.
Naučnici koji su načinili izveštaj predlažu formiranje međunarodnog tela koje će nadgledati rezultate ostvarene u oblasti prevencije pandemija, koje će finansijski podsticati očuvanje biodiverziteta i investirati u istraživanja i edukaciju.
Oni se nadaju da bi ove institucionalne promene umanjile efekat industrija kao što su proizvodnja palminog ulja, seča drveća i stočarstvo, ali i da bi mogle da pomognu identifikovanju žarišta zaraza i da obezbede zdravstvenu negu ljudima koji su pod najvećim rizikom.
Za sprovođenje ove strategije bilo bi potrebno izdvojiti između 40 i 58 milijardi dolara godišnje, procenjuju autori studije i dodaju da bi to nadoknadilo ekomske gubitke od pandemija izražene u trilionima.
Izvor: Politika
