Foto: Pixabay

Od 80 učenika romske nacionalnosti upisanih školske 2018/19. 63 je polagalo završni ispit, 47 upisalo srednju školu, a 17 nije želelo da nastavi dalje školovanje. Ipak, procenat upisane dece i one koje završe osnovnu školu „raste iz godine u godinu“.

Romska deca u vreme epidemije korona virusa više nego teško pohađaju onlajn nastavu.

Neophodni su im uređaji i pristup internetu, kao i struja kada se baterija isprazni, a neka naselja, na primer „12. februar“, u kojem je tridesetak školske dece, nemaju struju mesecima.

Pedagoški asistenti ne mogu da im pomognu oko domaćih zadataka, a roditelji to najčešće ne znaju.

Ova školska godina je za većinu njih propala, kažu Osman Balić, predsednik Predsedništva Lige Roma i direktor YUROM centra i Ana Saćipović, direktorka Udruzenja Romkinja Osvit, oboje iz Niša.

Oni podsećaju za Danas da su Romi u Nišu i Srbiji „u procesu prosvećivanja, koji je počeo pre 15-ak godina sa Dekadom Roma, a da je uspon naročito vidljiv u obrazovanju“.

Ali, takav proces je još bremenit problemima, od siromaštva koje ne pogoduje obrazovanju, preko diskriminacije u školama, do „tihog i latentnog“ otpora društva da zapošljava čak i najobrazovanije Rome.

Sve to ima za posledicu da skoro sva deca romske nacionalnosti upišu prvi razred, osnovnu školu završi njih 75 odsto, ali i da su čak i za one koji završe fakultet zatvorena vrata privatnih firmi, ali i institucija.

Prema podacima Lige Roma i YUROM centra, Romi su najbrojnija i najvidljivija nacionalna manjina u Nišu.

Po poslednjem popisu ima ih 6.996, ali se procene „sa terena“ kreću od 15.000, koliko iznosi „tamna brojka“, do čak 30.000, koliko tvrde pojedine nevladine organizacije.

Polovina romske populacije je mlađa od 25 godina, a svega četiri odsto starije od 60 godina. Oko 10.780 Roma živi u u romskim naseljima u krajnje lošim stambenim uslovima.

Manje od trećine (27 odsto) je ekonomski aktivno, a trećina prima neki oblik socijalne pomoći, koja je za 18 odsto porodica jedini izvor prihoda.

Svega devet odsto ima stalne prihode od rada, a samo 2,5 odsto romskih žena je stalno zaposleno. Procenat nezaposlenih je čak četiri puta veći od proseka u ukupnoj populaciji.

Osman Balić precizira da svake godine u Nišu prvi razred osnovne škole upiše više od 150 dece romske nacionalnosti. Većina dece je locirana u romskim naseljima koja gravitiraju ka četiri osnovne škole – „Radoje Domanović“, „Sreten Mladenović Mika“, „Kralj Petar I“ i „Vuk Karadžić“.

Prema podacima pedagoških asistenata koji rade u tim školama, školske 2018/19. godine u osmi razred je upisano 80 učenika romske nacionalnosti, od kojih je 63 „pristupilo završnom ispitu, a 47 upisalo srednju školu“.

Njih 17-ro nije polagalo završni ispit i nije želelo da nastavi dalje školovanje. Ipak, procenat upisane dece i one koje završe osnovnu školu „raste iz godine u godinu“.

Prema rečima Ane Saćipović, u Nišu je danas 15-ak doktora ili doktorki mlađe generacije, šest pravnika, a ima i profesora, inženjera, elektroničara, diplomiranih novinara… Roma sa završenom srednjom školom ima dosta, i sve više:

– Očigledno je da idemo napred. To je između ostalog dokaz da romska zajednica nije lenja ili neinteligentna, samo je jako siromašna i mnogočlana, pa je potreba za preživljavanjem iznad obrazovanja, što greška koju polako ispravljamo.

Ceo tekst možete pročitati na portalu DANAS-a.