Ujedinjeni protiv kovida savetuju kako da obavite samoprocenu stanja kod kuće

Pri kućnom lečenju od kovid-19 infekcije ključna stvar je praćenje simptoma i njihovog eventualnog pogoršanja. Iskustveno, ako uopšte dođe do pogoršanja kliničke slike, to se dešava najčešće u drugoj nedelji od obolevanja, navode Ujedinjeni protiv kovida.

"Ako znamo šta i na koji način pratimo i pravovremeno odreagujemo možemo prevenirati razvoj teže kliničke slike. Takođe kada držimo stvari pod kontrolom umanjujemo strah i paniku koja se može razviti", navode.

Lekari iz Ujedinjenih protiv kovida su razvili dokumente koji pojašnjavaju kako možete vršiti samoprocenu u kućnim uslovima. Kažu da redovnim popunjavanjem vrednosti određenih parametara lakše možete pratiti svoje stanje (ili to neko može uraditi za vas), bez bojazni da zaboravite a možete i poneti kod lekara ako idete na pregled.

"Bitno je naglasiti da ove smernice ne zamenjuju posetu lekaru i ne treba se koristiti za samolečenje. Ukoliko je poseta lekaru nemoguća u datom trentku ili ste nakon pregleda upućeni na kućno lečenje ili izolaciju, ove smernice mogu koristiti za samoprocenu pogoršanja bolesti", naglašavaju "Ujedinjeni protiv kovida".

Bez obzira na rezultat testa, bolesti i stanja koja predstavljaju rizik za razvoj teške bolesti su:

- Starost više od 65 godina

- Trudnoća

- Bolesti/stanja slabog imuniteta ili imunosuprimirajuća terapija

- Hronična oboljenja pluća (HOBP, astma, cistična fibroza, plućna fibroza…)

- Kardiovaskularne bolesti

- Karcinom

- Hematološki poremećaji

- Hipertenzija

- Gojaznost

- Dijabetes

- Hronična bolest bubrega

- Hronična bolest jetre

- Cerebrovaskularna bolest

- Neurološki poremećaji

Simptomi – trajanje i težina

Bitno je primetiti kada su se simptomi razvili, koliko su trajali kao i da li su se vremenom pogoršavali.

Kašalj, temperatura, otežano disanje, malaksalost, bolovi u telu, jake glavobolje, gubitak čula ukusa/mirisa, loše opšte stanje.

Ako je odgovor na neko od ovih pitanja potvrdan treba se hitno javiti lekaru:

- Da li postoje aktivnosti koje ste ranije mogli da obavljate bez problema, a sada vas ostavljaju bez daha?

- Da li se to pogoršalo tokom poslednja tri dana?

- Da li jače ili brže dišete nego obično, dok sedite?

- Da li sada ne možete više da obavljate domaće poslove zbog osećaja nedostatka vazduha?

- Da li pri hodanju osećate neku vrtoglavicu?

Otežano disanje, kratak dah (dispnea):

- Blaga dispnea – ne ispoljava se pri dnevnim aktivnostima (samo pri npr. penjanju na 1. ili 2. sprat, ili pri brzom hodanju).

- Umereno izražena dispnea - dispnea koja ograničava dnevne aktivnosti (penjanje uz stepenice na 1. sprat uz zastajanje da bi se odmorili, tokom pripreme obroka i lakih kućnih poslova).

- Teška dispnea – nedostatak vazduha u miru tako da pacijent ne može da izgovori odjednom celu rečenicu, dispnea pri oblačenju i dnevnoj toaleti)

Merenja

Postoje merenja koje sami možete obaviti kod kuće i njihovim praćenjem i redovnim upisivanjem izvršite detaljniju samoprocenu trenutnog stanja. Merenja treba izvršiti dva puta dnevno, ujutru i uveče ili pri pogoršanju stanja.

- Telesna temperatura se meri termometrom – javiti se lekaru ukoliko temperatura iznosi više od 38,5 °C.Broj udisaja u minuti se meri u miru, sedeći i pri normalnom disanju, izbrojati koliko puta udahnete u toku jednog minuta - javiti se lekaru ukoliko je izmeren broj veći od 20 udisaja u minuti.

- Puls se meri u miru, sedeći i pri normalnom disanju, izbrojati otkucaje srca u jednom minutu - javiti se lekaru ukoliko bez povišene temperature i uz korišćenje standardne terapije imate puls veći od 100 otkucaja u minuti.

- Krvni pritisak se meri ručnim ili električnim meračem u miru, sedeći i po uputstvima proizvođača - javiti se lekaru ako uz korišćenje standardne terapije imate pritisak niži od 110/70 ili viši od 130/85.

- Procenat zasićenja krvi kiseonikom se meri pulsnim oksimetrom u miru i sedeći po uputstvima proizvođača - javiti se lekaru ako procenat padne ispod 95%

Analize krvi

Ukoliko ste u mogućnosti korisno je uraditi određene analize krvi koje mogu ukazati na određene procese.

Krvna slika (posebno broj i procenat limfocita), CRP, D dimer, transaminaze, feritin, LDH.

Javiti se lekaru hitno ukoliko imate:

- Kratak dah/otežano disanje pri (manjem) naporu

- Broj udisaja ≥20/min

- Zasićenje kiseonikom ≤94%

- Poremećaji krvne slike ili drugih nalaza

- Promene mentalnog stanja (teško stanje)

- Faktore rizika za tešku bolest i simptome

- POGORŠANJE SIMPTOMA (posebno u 2. nedelji bolesti)

Izvor: N1