Foto: Pixabay

Predsednik udruženja "Autizam - pravo na život" Dario Rosi kaže da su tokom pandemije koronavirusa roditelji dece sa posebnim potrebama shvatili da nemaju partnere u brizi o deci ni u društvu i institucijama, niti među ljudima u školama koji sa njihovom decom rade. Kadar u školama za decu sa posebnim potrebama vidi kao jedini problem to što su oni nezaštićeni i moraju da dolaze na posao i imaju strah za sebe i svoju porodicu, kaže Rosi.

"Ja to potpuno razumem, to je ljudski, ali oni, osim što su ljudi moraju biti i profesionalci, prilično sam pogođen lavinom komentara da su ta deca nosioci zaraze, da drže ruke u ustima da od njihovog obrazovanja nema ništa...Podsmevaju se", kaže Rosi za N1 komentarišući situaciju koja je nastala posle odluke da deca sa posebnim potrebama, za razliku od one u redovnom školstvu pređu na onlajn nastavu i od prvog do četvrtog razreda osnovne škole.

On je objasnio i da je u toku rešavanje problema koji se pojavio prošlog petka kada su na osnovu "nemuštog uputstva" Ministartsva prosvete sve specijalne škole odlučile da zatvore vrata i roditeljima poslale obaveštenja da od ponedeljka decu ne dovode u školu.

Rosi kaže da je u pitanju odluka koja diskriminiše njihovu decu u odnosu na onu u redovnom školstvu i da tu postoji niz nelogičnosti i paradoksa, pošto u specijalnim školama deca idu u odeljenja do šest učenika, a da su oni roditelji koji su mogli i povukli decu iz škola, zbog čega odeljenja broje po tri ili četiri učenika, pa je obaveza držanja fizičke distance u toj situaciji je potpuno moguća.

Ukazuje da je veoma bitno da ta deca idu u školu jer inače imaju problem sa socijalnim kontaktima i približavanjem, a sa njima u školama rade defektolozi i neguje ih medicinsko osoblje, učionice su prilagođene njihovim potrebama...

"U specijlanim školama su jednostavno tumačeći na restriktivan način uputstvo Ministartsva prosvete koje je prilično nemušto napisano protumačili da se pređe na onlajn nastavu koja u specijalnim školama ne postoji i neizvodljiva je", kaže Rosi.

Naglašava da je problem nastao i zbog toga što su u školama ostala samo deca čiji roditelji rade, uglavnom u privatnom sektoru i nemaju "varijantu b" ko će da im čuva decu.

On je preneo da su roditelji hitno reagovali i poslali mejl Ministartsvu prosvete, ukazujući na te probleme, a ministarstvo je brzo reagovalo i poslalo odmah u ponedeljak dodatno uputstvo školama u kom se navodi da nastava od prvog do četvrtog razreda može da se odvija uz saglasnost lokalnog zavoda za javno zdravlje.

Takođe je navedeno i da se odluke o radu škola ne mogu donositi bez učešća u odlučivanju Saveta roditelja.

Posle ove odluke ministarstva, objašnjava Rosi, problem i dalje nije rešen jer je on zahteva vreme a danas je sreda i roditelji od ponedeljka nemaju gde da smeste decu i ne mogu da idu na posao.

Drugi problem koji se pojavio je što su u školama koje su otvorile vrata deci kao kompromisno rešenje odlučili da otvore samo boravke, ali da nema nastave. "Opet dolazimo do jedne vrste strele prema roditeljima - čuvanje može ali obrazovanje ne može", ističe Rosi.

On dodaje da su roditelje najviše pogodile poruke zaposlenih u specijalnim školama na društvenim mrežama da se sa decom sa posebnim potrebama ne može raditi, da su nosioci zaraze i da od njihovog obrazovanja nema ništa.

"Odjednom se pojavio strah i argumentacija da treba zaštititi defektologe i dolazimo do toga da su specijalne škole mesta gde oni dolaze da prime platu, a ne zbog dece", kaže Rosi, prenoseći "lavinu komentara sa Fejsbuka".

Podseća i na ranije probleme koje su imali roditelji, tokom vanrednog stanja i policijskog časa kada nisu mogli da izvedu decu u šetnju i da su se posle višemesečne bitke sa instucijama izborili i to posle onih sa kućnim ljubimcima, da izvedu decu napolje.

Kaže i da su roditelji shvatili da su prepušteni sami sebi i počeli sami da mapiraju objekte za smeštaj eventualno zaražene dece koronavirusom, ali da su onda shvatili da jednostavno ni za to nema rešenja: "Zapravo to nam je decidirano rečeno, mi smo jedina kategorija građana kojima je Krizni štab rekao da nam se ne može pomoći - deci sa autizmom i roditeljima".

"Složili smo se kad nam je to rečeno da moramo sami da se borimo za svoje, rekli smo im - samo nam nemojte odmagati, i onda se dogodio petak", ističe Rosi.

"Na takve dopise i koerespondenciju sa ministarstvima smo navikli i na njihove odgovore oguglali, u ovom slučaju sam čak i pohvalio brzinu kojoj je ministarstvo reagovalo. Ono na šta nismo navikli i što nas je pogodilo je stav struke prema nama", rekao je Rosi i dodao da smatra da neko koje rešio da se bavi tim poslom mora da bude surovi prosfesionalac ili mora da ima preveliku dozu empatije prema deci i da je tome posvećen.

"Mi niti imamo profesionalce a sa da druge strane imamo ljude koji otaljavaju posao", kaže Rosi.

Rezime cele priče je da škole po novom uputstvu mogu da rade ako se nabave potrebni dokumenti, ali da se uglavnom otvaraju boravci u nekim školama i da se na obrazovanju ne radi ništa jer ta deca "budućnost nemaju", objasnio je Rosi.

Zaključuje da je poraz koji su roditelji dece sa posebnim potrebama doživeli poslednjeg vikenda pokazao da se ono što smo mislili - da ćemo od izbijanja pandemije razumeti opomenu prirode i drugačije gledati na svet oko sebe, raspršilo kao mehur od sapunice, da nestaje ta vrsta nade da ćemo postati bolji i da postajemo sve gori i gori..."Nek nam je bog u pomoći", kaže.

Izvor: N1