Foto: Pixabay
Vesti koje se pojave danas sutra su već mnogo puta pročitane. Nekada je konkurent novinama bila samo televizija dok sada imamo sve moguće vrste platformi i mnogo veću konkurenciju u radnoj snazi, istakao je novinar i urednik političke rubrike u listu Politika Bojan Bilbija na prvom okruglom stolu “(Dez)informisanje javnosti” u Medija centru Beograd.
On je ovako, između ostalog, odgovorio na pitanje na koji način je pojava interneta i društvenih mreža uticala na posao novinara i medija.
“Sada, kada imamo i građansko novinarstvo, kada svi imaju neke informacije, kvalitetno novinarstvo starijeg kova koje mi negujemo može da bude tržišno ugroženo. Ne sa stanovišta kvaliteta, ali ne pobeđuje uvek kvalitet, nego i kvantitet i brzina i cena. Ono što je besplatno uvek je privlačno, a novine koštaju”, naveo je on.
Drugo je, kako je rekao, trka sa vremenom.
“Moramo da prilagođavamo sadržaj tome da to i sutra bude isto toliko zanimljivo kao i juče kada se to desilo, što podrazumeva prilagođavanje duhu vremena. Moramo da koristimo nove tehnologije, a informacije da plasiramo na staromodan način. Na portalu se trudimo da budemo brzi, ali nama je štampano izdanje još uvek primarno, mada mi se čini da će budućnost voditi u potpuno drugom smeru”, smatra ovaj novinar.
Profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti Milena Dragičević Šešić istakla je da je danas, od same medijske pismenosti, mnogo važnije razvijanje jedne opšte političke kulture i negovanje društvene zajednice, odnosno socijalnog prostora unutar koga mediji deluju.
“Treba negovati svest o društvenoj odgovornosti svakog medija, bio on komercijalan ili javan”, navela je i dodala da je promena koju su doneli novi mediji “to da se nema vremena za analitičnost koja će pomoći društvu da se razvije kritičko mišljenje”. Ako se vest svede na naslov, smatra ona, čitaoci je prihvataju kao činjenicu. Toliko su bombardovani novim vestima da ni o jednoj ne stižu da razmišljaju, a i novinari koji ih pripremaju i pišu tako trče sa jedne vesti na drugu.
“Retki su mediji koji mogu da dozvole novinaru da dve nedelje prati jednu temu da bi napisao jedan tekst. Za to vam treba veliki broj novinara i plata. Ja jesam formirana u nekom drugom vremenu gde se svakodnevno čitala Politika, a subotom Nin, pa se o tome diskutovalo i razmišljalo, ali mi danas ne čitamo novine, mi konzumiramo vesti, ne gledamo ih da bismo o njima razmišljali i diskutovali. Primamo ih k znanju i pamtimo samo ako je nešto jako uvredljivo, vulgarno, ponižavajuće za drugog, ili na druge načine ‘atraktivno’”, smatra Dragičević Šešić.
Ceo tekst možete pročitati na: https://www.cenzolovka.rs/mediologija/dostupnost-svega-na-internetu-ubija-novinarsku-kreativnost/
