Foto: N1

Profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić izjavila je danas da bi "improviziovani“ Krizni štab trebalo odmah raspustiti i formirati tela koja su predviđena Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama.

Rakić Vodinelić je u razgovoru za agenciju Beta naglasila da postojeći Krizni štab nema nikakva ovlašćenja i da se uopšte ne pominje u zakonu.

"U Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti pominje se republička komisija koja bi trebala da ima stalni sastav. Krizni štab je navodno osnovan od strane vlade 13. marta ove godine, iako nema nikakvog traga o sednici vlade tog datuma. Formlano pravno gledano vlada je mogla da osnuje krizni štab, ali ona je to učinila zaključkom u kom je navela samo imena članova štaba", kaže Rakić Vodinelić.

Prema njenim rečima, postavlja se pitanje zašto imamo krizni štab kad već po Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti postoji republička komisija za zarazne bolesti kao stalno telo.

"Dakle, ako postoji mogućnost predvidjena Zakonom zaštite stanovništva od zaraznih bolesti postavlja se pitanje zašto vlada osniva jedno alternativno radno telo kada zakon propisuje da to bude komisija. Bitno je da tim zaključkom kojim su odredjena imena članova štaba nije bio utvrdjen njihov mandat, šta je zadatak štaba, šta treba da radi", objasnila je profesorka.

Ona kaže da Krizni štab može da radi šta mu padne na pamet, a niko ne mora da ga sluša.

"Cela ta pravna izvedba kriznog štaba odaje utisak jedne velike improvizacije, a da naša vlada nije dala nikakvo objašnjenje o tome zašto je to učinila kada Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti govori nešto drugačije", kaže Rakić Vodinelić.

Ona navodi da su Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, detaljno odredjene mere koje se mogu primeniti i organi koji te mere primenjuju. Zakon predvidja da na čelu štaba za vanredne situacije bude ministar unutrašnjih poslova.

Po Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti na čelu komisije bi bio ministar zdravlja i on bi odredjivao mere.

"Ne znam koji su razlozi bili za jednu ovakvu improvizaciju sa osnivanjem Kriznog štaba, ali mogu da tvrdim da u oba zakona, koji nisu uzeti u obzir, postoji dovoljno zakonskog osnova da se uvede vanredna situacija, a ne vanredno stanje. Vanredno stanje je uveo trijumvirat koji se sastojao od predsednice vlade, predsednika republike i predsednice Narodne skupštine s obrazloženjem da skupština nije mogla da se sastane. Pokazalo se da to nije tačno", istakla je profesorka prava.

Rakić Vodinelić ocenjuje da je vanredno stanje uvedeno da bi zdravstvenim delom Kriznog štaba rukovodila predsednica vlade, a ekonomskim predsednik republike, "što ne spada u njegovu nadležnost i omogućuje centralizaciju postupka u četri ruke".