Priroda i čovek: Ljudi uništavaju planetu – u poslednjih 50 godina dve trećine manje divljih životinja

Broj divljih životinja u svetu smanjen je za više od dve trećine u poslednjih 50 godina, objavila je Svetska organizacija za prirodu (WWF), prenosi BBC news na srpskom.

U obimnom izveštaju organizacija je upozorila da se „katastrofalni pad“ ne smanjuje. Ističe se i da čovek uništava prirodu kao nikada do sada u istoriji. Tanja Stile, izvršna direktorka WWF, izjavila je da ljudi pale šume, prekomerno love i uništavaju predele, što dovodi do smanjenja broja divljih životinja.

„Uništavamo svet – jedino mesto koje nazivamo domom – rizikujući svoje zdravlje, sigurnost i opstanak na Zemlji. Priroda nam sada šalje očajnički poziv u pomoć, a vreme ističe“, dodala je.

Stručnjaci iz celog sveta su pratili i prikupljali podatke o hiljadama različitih vrsta ptica, riba, sisavaca, vodozemaca i gmizavaca u staništima širom planete. Uočili su da od 1970. godine populacija više od 20.000 vrsta sisara, ptica, vodozemaca, reptila i riba, beleži prosečan pad od čak 68 odsto.

Ovaj pad je direktna posledica ljudskog ponašanja širom sveta, izjavio je doktor Endrju Teri, direktor u Zoološkom vrtu u Londonu.

„Ako se ništa ne promeni, populacija divljih životinja će, sasvim sigurno, nastaviti da pada, što može da dovede čitav divlji svet do izumiranja i da ugrozi ekosisteme od kojih zavisimo“, dodao je.

Nestanak prirodnih staništa, kao i trgovina divljim životinjama, takođe su neki od uzroka smanjenja njihovog broja. Neki novi dokazi sugerišu da bi čovek mogao da preokrene čitavu stvar – da prestane da krči šume i tako smanjuje prirodna staništa životinjama, kao i da promeni način na koji proizvodi i konzumira hranu.

Britanski TV voditelj i prirodnjak, ser Dejvid Atenboro, rekao je da bi Antropocen, geološko doba tokom kojeg je ljudska aktivnost došla do izražaja, mogao biti trenutak da postignemo ravnotežu sa prirodnim svetom i postanemo čuvari naše planete.

„To će zahtevati sistematsku promenu u načinu na koji proizvodimo hranu, stvaramo energiju, upravljamo okeanima, koristimo materijale“, rekao je on.

„Ali, iznad svega, neophodno je da promenimo način na koji gledamo prirodu – da umesto sadašnjeg stava da je ‘lepo što postoji’, treba da je shvatimo kao najvećeg saveznika u nastojanjima da upostavimo ravnotežu na planeti“.

Opširnije pročitajte na BBC news na srpskom.