Foto: Promo

Na Agronomskom fakultetu u Čačku održan je završni sastanak u okviru projekta „Ruralno preduzetništvo, održiva poljoprivreda bez ostataka pesticida i klimatske promene“. Realizator ovog projekta je Udruženje „Lokalna akciona grupa Čačak – Gornji Milanovac“ (LAG ČA-GM), a događaj je bio prilika da se sumiraju postignuti rezultati i ukaže na goruća pitanja koja diktiraju opstanak seoskih sredina.

Tokom realizacije projekta u fokusu su bile tri ključne teme: seosko preduzetništvo (prerada hrane na gazdinstvima, seoski turizam i dopunske delatnosti), održiva poljoprivreda bez ostataka pesticida kao model za stvaranje proizvoda sa dodatom vrednošću, kao i klimatske promene i rizici koje one donose primarnoj proizvodnji.

Od njive do trpeze: Kako poboljšati kvalitet života na selu?

Drugi deo sastanka bio je rezervisan za konstruktivnu diskusiju sa profesorima i studentima Agronomskog fakulteta. Razmenjena su mišljenja o opštem poboljšanju kvaliteta života na seoskom području – od bazične infrastrukture, preko zdravstvene i socijalne zaštite, predškolskog i školskog obrazovanja, pa sve do kulture i sporta.

Kao ključni model održivosti istaknuta je potreba za skraćivanjem puta od njive do trpeze, udruživanjem poljoprivrednika, kooperantskom proizvodnjom za poznatog kupca i aktivnim uključivanjem malih proizvođača u lance vrednosti.

„Moravski market“ kao primer dobre prakse

Kao izuzetan primer pozitivne prakse na lokalnom nivou istaknute su dosadašnje aktivnosti LAG-a. Udruženje aktivno radi na promociji i povećanju vidljivosti domaćih proizvoda kroz plasman i prodaju preko platforme „Moravski market“ (www.moravskimarket.rs).

Kroz afirmaciju seoskog turizma i konstantno zagovaranje u lokalnoj zajednici da se prednost uvek pruži proizvodima malih, lokalnih proizvođača, LAG ČA-GM direktno doprinosi njihovom daljem razvoju, ekonomskoj održivosti i opstanku na selu.

Ključni problemi: Nepoverenje, nedostatak udruženja i briga o starima

Učesnici sastanka, kojih je bilo 28, jasno su definisali i najveća ograničenja za razvoj seoskih sredina. Pored standardno nedovoljnih izdvajanja za seosku infrastrukturu (puteve, vodovode, kanalizaciju i elektro-mrežu), prepoznati su sledeći problemi:

• Nedostatak svesti o udruživanju: Izraženo je veliko nepoverenje među proizvođačima, kao i nepostojanje granskih udruženja ili komore poljoprivrednih proizvođača i prerađivača. Istaknuta je potreba za zajedničkim korišćenjem resursa i mehanizacije kroz sisteme mašinskih parkova (prstenova).
• Slab marketing: Nedovoljno se radi na podizanju svesti potrošača o značaju kupovine domaćih proizvoda.
• Demografska kriza i briga o starima: S obzirom na to da većinu sela odlikuje pad broja stanovnika i visoka prosečna starost, naglašena je hitna potreba za mapiranjem domaćinstava kojima je neophodan neki vid socijalne pomoći, poput gerontodomaćica i pomoći u kući.

Nakon uspešno završenog projekta, poruka organizatora je jasna – opstanak srpskog sela zavisi od sinergije struke, lokalnih proizvođača i institucija koje moraju prepoznati i podržati održive ekonomske modele na lokalu.

Izvor: Cemaforum.rs