ГРАЂАНИ РЕПОРТЕРИ: Да ли су грађани Србије, који живе ван главног града, грађани другог, трећег или ког реда!?

Преносимо писмо достављено нашој редакцији у целини:

''Деценијама у Србији траје дискриминација грађана, односно њених становника.

После Другог Светског Рата, револуција и контрареволуција, припадници партизанског и четничког покрета, касније, чланови партије (другови чланови) и остали, а последњих деценија, главни град и провинција (остали).

Па је тако данас позитивна дискриминација ка грађанима престонице, а негативна ка нама осталима, који не живимо у главном граду Србије. Ову и овакви политику и подвојеност грађана је због својих партијско политичких интереса до крајњих граница довео актуелни режим!

У прилог овоме говоре чуњенице које се огледају у:

тринаестој пензији за пензионере у Београду,
бесплатном превозу за грађане Београда,
бесплатним вртићима за предшколску децу у Београду,
бесплатним уџбеницима за основце у Београду,
бесплатном коришћењу базена у Београду,
и низу капиталних улагања, субвенција и дотирања буџета града Београда,

који иду из буџета Републике Србије, који пуне сви грађани Републике Србије.

Оправдано постављамо питање да ли смо ми грађани Републике Србије, који живимо ван главног града, грађани другог, трећег или ког реда!?

Да ли сви треба да се преселимо у Беооград и да ли ико треба да остане да живи по Србији ван главног града!?

У нормалним државама стимулишу се грађани да живе у пределима у којима су услови живота услед топографије, природе и климатских околности тешки и отежани, а код нас због наопаких партијско политичких интереса све обрнуто и супротно.

Тамо где је све доступно и здравство и школство и спорт и култура и добро плаћени послови, држава својом накарадном политиком додаје још, а тамо где је прва продавница, амбуланта, школа на 30 до 50 километара, нема ништа.

Па нас онда после вишедеценијске овакве политике изненади чињеница да су нам села по Србији у просеку између два пописа (за 10-11 година) изгубила 20 до 30% становника, а брдско-планинска и преко 50% становника.

Па нас изненади чињеница да су нам и мале вароши почеле да се празне, мали градови, а по последњем попису и скоро све урбане средине, градови и општине, изузев главног града и појединих изузетака од правила.

Ако не направимо заокрет за 180 степени, путем којим сада идемо, у периоду од 5 до 10 година, чека нас тотални демографски суноврат, додатно пражњење свих средина осим главног града и Грчки сценарио (преко 40% становника Грчке живи у Атини).

Колико ће нам онда вредети наши силни станови, квадрати и друге некретнине, што их бесомучно и упорно зидамо, што смо их од уштеђевина и кредита покуповали, и ко ће онда у њима живети поставља се оправдано питање!?

Поставља се питање и коме то одговара да се велики рубни рурални делови Србије испразне и у чијем је то интересу, пошто очигледно није у интересу грађана Србије, обзиром да су у Србији рудне ренте међу најнижим на свету и крећу се од 3 до 5% (а републички буџет приходује реалних око 1%)? https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/rudarenje-naknada-rudna-renta-gas-nafta-rusija-evropa/

Такође се поставља питање, обзиром на начин вођења политике према селу и производњи хране, о којима довољно говоре чињенице да је Србија од извозника, постала нето увозник меса (у 2024тој години је увезено меса у рекордној вредности од 256 милиона евра, а у 2025тој години преко 213 милиона евра), да ли треба да испразнимо наша села, да се преселимо сви у Београд и да постанемо што се тиче хране, увозно зависна земља? https://biznis.rs/vesti/srbija/srbija-zavisna-od-uvoza-svinjetine-domaca-proizvodnja-na-istorijskom-minimumu/

Целокупна државна политика спровођења накарадних партијских интереса, узрочно последично води даљем уништењу домаће производње хране, уништењу и од производње хране, одустајању многих малих и средњих породичних пољопривредних газдинстава, а последично и даљој депопулацији села, и напуштању великих руралних делова наше земље што убрзо може проузроковати низ других проблема осим оних повезаних са трајном зависношћу од увоза хране, од проблема везаних за доступност воде, еколошких проблема до безбедносних проблема.

Промену овакве вишедеценијске накарадне политике дељења грађана и уништавања темеља нашег идентитета и постојања, имамо шансу да покренемо већ за 40так дана, 25.октобра на ванредним парламентарним изборима.

Сви заједно, Србија или мафија!''

Недељко Радуловић