Foto: Cemaforum/AI
Srbija je u poslednjih godinu dana zabeležila pad u najvećem broju oblasti na rang listi demokratskog razvoja, naročito u oblastima pristupa pravdi, slobode udruživanja i okupljanja, kao i ličnog integriteta bezbednosti, pokazao je novi izveštaj Međunarodnog instituta za demokratiju i podršku izborima (IDEA).
U Izveštaju o globalnom stanju demokratije u svetu 2026, koji je objavljen danas, navodi se da su ti padovi posledica nedavno usvojenog zakonodavstva koje slabi autonomiju tužilaštva i ograničava građanski prostor.
Ukazuje se da kontinuirani pritisci na građanski prostor, medije i civilno društvo u Srbiji zahtevaju budnu pažnju. Kako se navodi, s obzirom da je Srbija angažovana u procesu pristupanja EU, merila za članstvo koja se odnose na vladavinu prava daju Uniji značajnu moć da traži ukidanje tih ograničenja.
Dodaje se da su se u Srbiji zvaničnici pozivali na tvrdnje o lošem upravljanju USAID američkog predsednika Donalda Trampa kako bi opravdali upade u organizacije civilnog društva.
U izveštaju je ocenjeno da su u svetu tri najoštrija pada demokratskog razvoja zabeležili Avganistan, Mauritanija i Mjanmar, kao zemlje sa slabim učinkom na tom planu, ali da su među državama koje su pretprele najveće pogoršanje i one sa učinkom srednjeg ranga - Gruzija, Izrael, Malavi, Srbija i SAD.
Zemlje su rangirane na osnovu četiri glavne kategorije demokratskih performansi - zastupljenost, prava, vladavina prava i participcija, pri čemu je svaka podeljena na faktore i podfaktore.
Srbija je po zastupljenosti na 108. mestu na listi od ukupno 173 zemlje, po pravima je na 81. mestu, po vladavini prava na 80. a po participaciji na 87, pokazao je novi izveštaj te međuvladine organizacije sa sedištem u Stokholmu.
Izvor: N1
