Foto: Ilustracija/AI

„Dobra ekonomija je ona koja podupire kvalitet života u celoj zajednici; koja stvara obilje prilika da zadovoljimo svoje potrebe bez ugrožavanja interesa drugih; koja prihvata odgovornost, a neguje solidarnost...” (Zelena mreža aktivističkih grupa / CDOP).

Održivi razvoj lokalnih zajednica predstavlja ključni stub u realizaciji Agende za održivi razvoj 2030, sa posebnim akcentom na Cilj 1: Svet bez siromaštva. Kroz lokalizaciju ovih globalnih ciljeva, opštine i gradovi dobijaju priliku da kreiraju inkluzivne programe koji direktno odgovaraju na specifične potrebe socijalno ugroženih grupa. Efikasno smanjenje siromaštva na lokalnom nivou postiže se kroz tri ključna pravca:

• Otvaranje zelenih radnih mesta i podrška lokalnom preduzetništvu.
• Obezbeđivanje jednakog pristupa osnovnim uslugama, poput obrazovanja, zdravstvene zaštite i pijaće vode.
• Jačanje otpornosti zajednica na ekonomske i klimatske šokove koji najviše pogađaju najsiromašnije.

Uključivanjem samih građana u proces donošenja odluka osigurava se da niko ne bude izostavljen, što je i glavna krilatica Agende 2030 ("Leave no one behind"). Dugoročna stabilnost društva zavisi upravo od sposobnosti lokalnih vlasti da ekonomski rast usklade sa socijalnom pravdom i zaštitom životne sredine.

Socijalno preduzetništvo i cirkularna ekonomija (Srbija i region)

Modeli koji povezuju zaštitu životne sredine sa zapošljavanjem teže zapošljivih i ugroženih grupa:

Socijalna preduzeća za reciklažu i sakupljanje otpada: Kroz partnerstva lokalnih samouprava i nevladinih organizacija (poput inicijativa organizacije Inicijativa za razvoj i saradnju - IDC), marginalizovane grupe (npr. Romi ili dugoročno nezaposleni) dobijaju formalno zaposlenje, opremu i stabilne prihode.

Ženske poljoprivredne zadruge: Na ruralnim područjima, kroz projekte podržane od strane platforme Održivi razvoj za sve, žene iz osetljivih grupa udružuju se u zadruge za proizvodnju organske hrane ili preradu voća. Time ostvaruju sopstveni izvor prihoda i direktno smanjuju rizik od siromaštva u seoskim sredinama.

Energetske zajednice za borbu protiv energetskog siromaštva (Evropska unija)

Klimatske akcije koje direktno pomažu finansijski najugroženijim domaćinstvima:

Projekti energetskih zajednica građana: Kroz EU inicijative poput mreže REScoop (projekti SocialNRG i SHINE), lokalne samouprave u zemljama poput Španije, Italije i Grčke postavljaju solarne panele na javne zgrade.

Besplatna čista energija: Višak proizvedene električne energije preusmerava se lokalnim domaćinstvima koja žive u energetskom siromaštvu. Na ovaj način im se drastično smanjuju računi za struju i grejanje, dok se istovremeno smanjuje emisija ugljen-dioksida.

Pametno upravljanje resursima hrane (Lokalne zajednice u EU)

Projekti koji istovremeno rešavaju problem ekološkog otpada i socijalne ugroženosti:

Lokalne banke hrane i "socijalne samoposluge": U mnogim evropskim gradovima (primeri podržani kroz mrežu Eurocities), opštine sarađuju sa lokalnim supermarketima i poljoprivrednicima kako bi preusmerile višak hrane koji bi inače bio bačen.

Smanjenje troškova života: Ova hrana se distribuira kroz mrežu socijalnih prodavnica gde socijalno ugrožene porodice mogu dobiti namirnice besplatno ili po simboličnim cenama, čime se direktno suzbija problem neuhranjenosti i gladi (Cilj 2 Agende 2030).

Prema čemu se meri uspeh ovih praksi? Uspesi ovih modela obično se prate kroz zvanične sisteme, kao što je Izveštaj o napretku u ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja u Srbiji, gde se meri povećanje stope zaposlenosti ugroženih grupa i smanjenje broja ljudi koji žive ispod linije siromaštva.

Izvor: Cemaforum.rs

Naša organizacija je dobila podršku Vlade Švajcarske kroz projekat „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Srbija i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom članku je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa