Foto: Pixabay/ilustracija

Da li šuma koja je izgorela može da postane građevinsko zemljište? Pitanje koje se otvorilo nakon velikih požara u Srbiji dobilo je novu dimenziju nakon što je Narodna skupština 31. avgusta usvojila izmene Zakona o planiranju i izgradnji.

Prema novim odredbama, šumsko zemljište na kojem je šuma oštećena ili uništena požarom zadržava namenu koju je imalo pre požara, u skladu sa planskim dokumentom. Međutim, zakon istovremeno predviđa izuzetak: promena namene moguća je ukoliko je neophodna za realizaciju projekta za koji je utvrđen javni interes, odnosno za izgradnju objekata javne infrastrukture.

Upravo ovaj izuzetak izazvao je reakciju organizacija Transparentnost Srbija i RERI, koje upozoravaju da se na ovaj način, pod određenim uslovima, otvara mogućnost promene namene izgorelog šumskog zemljišta.

Izmena stigla pred poslanike bez javne rasprave

Posebnu pažnju izaziva način na koji je ova odredba dospela u konačan tekst zakona.

Kako navode Transparentnost Srbija i RERI, Vlada Srbije je prvobitni predlog izmena Zakona o planiranju i izgradnji dostavila Narodnoj skupštini 7. avgusta, ali odredbe koje se odnose na šumsko zemljište oštećeno ili uništeno požarom tada nisu bile njegov deo.

One su, prema navodima ovih organizacija, u zakon uključene naknadno, kroz amandman skupštinskog Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, predložen 26. avgusta.

Sa amandmanom se, kako navode organizacije, saglasila i resorna ministarka, a 12 prisutnih članova Odbora glasalo je za njegovo usvajanje. Istovremeno, javnosti, prema njihovim navodima, nisu bili dostupni tekst amandmana, njegovo obrazloženje niti objašnjenje zbog čega se ova odredba nije nalazila u prvobitnom predlogu Vlade.

Izmene su usvojene u objedinjenoj proceduri, zajedno sa čak 59 tačaka dnevnog reda, a prethodno nije sprovedena javna rasprava.

Deliblatska peščara u centru pažnje

Vremenski trenutak donošenja ovih izmena dodatno je podigao zabrinutost javnosti. 

Tokom avgusta Srbiju su pogodili veliki požari, među kojima i požar u Deliblatskoj peščari, jednom od najvrednijih i najznačajnijih zaštićenih prirodnih područja u zemlji. 

Deliblatska peščara predstavlja zaštićeno područje od izuzetnog, odnosno nacionalnog značaja i važno stanište brojnih biljnih i životinjskih vrsta.

U javnosti su se tokom požara pojavile i tvrdnje da bi katastrofa mogla biti iskorišćena kao povod za buduću gradnju na tom zemljištu. Takve navode demantovale su ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov i ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, uz poruku da je Deliblatska peščara zaštićeno prirodno dobro i da nema govora o gradnji.

Međutim, upravo zato što je pitanje zaštite izgorelog područja već bilo predmet javne debate, naknadno usvajanje zakonske odredbe koja reguliše mogućnost promene namene takvog zemljišta otvorilo je dodatna pitanja.

Šta zapravo znači „javni interes“?

Ključno pitanje nije samo šta se događa sa šumom nakon požara, već ko i pod kojim uslovima može da odluči da se namena tog zemljišta promeni.

Nova odredba ne znači da svako izgorelo šumsko zemljište automatski postaje građevinsko. Naprotiv, osnovno pravilo ostaje da zemljište zadržava prethodnu namenu.

Problem, prema ocenama Transparentnosti Srbija i RERI-ja, predstavlja izuzetak koji omogućava promenu namene kada je to neophodno za projekat za koji je utvrđen javni interes ili za izgradnju objekata javne infrastrukture.

Zbog toga se postavlja pitanje: šta se događa ako se projekat od javnog interesa pojavi tek nakon požara? Upravo taj scenario organizacije vide kao jedan od rizika novog zakonskog rešenja.

„Potrebno je otkloniti sve rizike“

Transparentnost Srbija i RERI smatraju da bi zbog načina na koji su izmene usvojene, kao i zbog nedostatka javno dostupnog obrazloženja, trebalo otvoriti novi postupak u kojem bi se detaljno razmotrile moguće posledice.

Od Ministarstva građevinarstva i narodnih poslanika koji su glasali za izmene traže da javnosti objasne zbog čega je odredba uvedena, kao i kako bi u praksi izgledala procedura prenamene šumskog zemljišta koje je bilo pogođeno požarom.

Posebno je važno, kako navode, razjasniti razliku između situacije u kojoj je šuma očuvana i one u kojoj je potpuno ili delimično uništena požarom. Organizacije traže i organizovanje javnih konsultacija kako bi se sagledali motivi, posledice i mogući rizici novih zakonskih rešenja. Do tada, smatraju, Narodna skupština bi trebalo da razmotri mogućnost hitnih dopuna zakona kojima bi se odložila primena spornih odredbi.

Izvor: Cemaforum/RERI