foto: Press centar UNS

Projektno sufinansiranje medijskih sadržaja u Srbiji ove godine je doživelo potpuni fijasko, te su novinarska i medijska udruženja danas uputila zvaničan dopis Ministarstvu informisanja i telekomunikacija sa preporukama za unapređenje čitavog procesa, rečeno je na predstavljanju Analize procesa projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja i preporuka, koje je organizovala Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) u Press centru UNS.

Dopis Ministarstvu poslat je u ime ANEM, Udruženja novinara Srbije (UNS), Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), Lokal Presa i Asocijacije medija.

Kristina Kovač Nastasić iz UNS, predstavljajući Analizu projektnog sufinansiranja u 2026. godini, istakla je da se ovaj sistem udaljio od svrhe koja podrazumeva sufinansiranje informisanja u javnom interesu, što se naročito pokazalo tokom konkursa u tekućoj godini.

Ona je naglasila da su do danas završena 153 konkursa na kojima je podeljeno 1,84 milijarde dinara, odnosno 15,7 miliona evra, da su 22 lokalne samouprave raspisale konkurse posle zakonskog roka 1. marta, a da Vrbas i Gadžin Han i dalje to nisu učinili.

„Mediji koji su bili kritički orijentisani prema vlasti ostajali su ove godine bez podrške ili su dobili minimalne iznose, dok su oni koji sistematski krše etičke i profesionalne standarde dobijali najviše sredstava. Primera radi, relevantna novinarska udruženja koja se decenijama bave medijskom scenom i poboljšanjem uslova rada novinara nisu ove godine dobili ni dinara“, navela je Kovač Nastasić.

Ona je istakla i da Jedinstveni informacioni sistem (JIS), koji je pokrenulo resornog ministarstvo, ne ispunjava svoju svrhu, da je nepretraživ i da je nemoguće utvrditi kada se koji dokumenti objavljuju, jer se antidatiraju.

„Projektno sufinansiranje doživelo je fijasko ove godine. Najviše sredstava dobili su provladini mediji. Kada posmatramo medijske grupacije koje su dobile najviše sredstava, rekorder je su izdavači tabloida Alo i Informer sa svojim ćerkama firmama koji su dobili više od 185 miliona dinara, odnosno više od 1,5 miliona evra, dok su na drugom mestu medijske kuće iz grupacije Radoice Milosavljevića sa 122 miliona dinara. Sistem projektnog sufinansiranja se potpuno udaljio od svrhe zbog kojeg je uspostavljen, a to su transparentnost i podrška javnom interesu. Ovaj sistem ove godine nije ostvarivao svrhu služenju javnom interesu već se pokazao kao mehanizam raspodele javnog novca poznatom krugu medija i izdavača. U godini 2026. u potpusnoti je obesmišljen ovaj proces“, navela je predstavnica UNS-a.

Medijska konsultantkinja Natalija Bratuljević, koja je predstavila usaglašene preporuke medijskih udruženja, naglasila je da ako Srbija nastavi s ovom praksom, javni novac će nastaviti da finansira „formu bez sadržaja i medije bez publike“, dok kritičko novinarstvo, koje zahteva demokratija, ostaje bez sistemske podrške.

Među preporukama koje je predstavila su da je neophodno promena sistema bodovanja članova komisija koje ocenjuju projekte i daju predloge raspodele sredstava, da je potrebno sve podatke objavljivati u mašinski čitljivom formatu kako bi svi mogli da pretraže i vide koliko je svaki vlasnik medija dobio javnog novca i kako je koji član konkursne komisije ocenjivao projekte, da prednost pri ocenjivanju treba da imaju lokalni mediji sa sopstvenom produkcijom i kontinuitetom u informisanju lokalne zajednice, kao i da postoje precizni kriterijumi za eksterne evaluacije podržanih projekta.

„Udruženja traže da mediji koje je regulatorno ili samoregulatorno telo sankcionisalo pet ili više puta tokom godine ne mogu da učestvuju na konkursima, jer novac budžetskih korisnika ne sme odlaziti onima koji krše profesionalne i etičke standarde“, navela je Bratuljević.

Snežana Milošević iz Lokal Presa ocenila da se projektno finansiranje izrodilo u nešto što se zove „mehanizam za gašenje lokalnih nezavisnih medija“, a da ga karakterišu i niska dostupnost relevantnih vesti u projektima koji su odobreni od strane komisije, ugrožen medijski pluralizam i poplava fantomskih medija i udruženja.

„Došli smo do potpune zloupotrebe projektnog sufinansiranja. Analiza na teritoriji Šumadije pokazala je da se više od 60 odsto odobrenih projekata bavi kulturnim nasleđem i turizmom, što nije sadržaj koji je od javnog interesa za građane koji žive u tim gradovima. Zatim, sredstva se dodeljuju lokalnim medijima koje su u poslednjih šest meseci kupili nacionalni i na kojima se reemtiuje program njihovih vlasnika i gde nema sopstvene produkcije i programa“, objasnila je Milošević.

Rade Đurić iz NUNS-a dodao je da u Srbiji postoje kontrolni mehanizmi koji bi svemu tome mogli da stanu na put, ali da se ne koriste.

„Važno je da se izborimo da informacije postanu javne kako bismo mogli da iznesemo sve ove stvari o kojima pričamo i kako bi kontrolne institucije mogle da rade svoj posao. Mora se utvrditi da li se ova sredstva suštinski i namenski troše, odnosno u koju svrhu su mediji koristili novac svih građana“, rekao je Đurić.

Izabela Branković iz Asocijacije medija napomenula je da je jedan od glavnih problema što Ministarstvo informisanja i telekomunikacija ne uvažava preporuke relevantnih medijskih i novinarskih udruženja.

„Nisu ugroženi samo lokalni mediji u Srbiji, već i drugi profesionalni i nezavisni medij koji vode borbe bez obzira na to što poštuju kodeks i sve profesionalne standarde. Danas se postavlja pitanje uloge čitavog ovog procesa, jer je inženjering dostigao vrhunski nivo mahinacija i manipulacija“, zaključila je Branković.

Advokat Veljko Milić istakao je na skupu da je jedini mehanizam koji je preostao – pokretanje krivičnih prijava i aktiviranje tužilaštva.

„Da je iko ikada uhapšen za malverzacije na projektnom sufinansiranju, a bilo ih je sigurno dosta, danas ne bismo pričali o ovakvoj situaciji. Suština je da mediji koji šire govor mržnje, uvrede i targetiraju ljude dobijaju sredstva za projekte i to izgleda tako što se u četiri dana pred kraj godine  u tim medijima pojave tekstovi koji su podržani, a u kojima nema nikakvog doprinosa javnom interesu, niti nečeg novog“, ocenio je Milić.

Predsednik Upravnog odbora ANEM Veran Matić naveo je da se 40 godina bavi novinarstvom i da ovde nikada profesionalni i nezavisni mediji nisu mogli da očekuju dobar tretman.

„Danas se daje novac onima koji su najveći kršitelji kodeksa i najveći proizvođači laži. Reč je o strategiji za uništavanje nezavisnih i profesionalnih medija i to je proces koji traje i zato moramo da gradimo nove strategije kako da omogućimo lokalnim i drugim medijima da prežive ovu golgotu. Veliki broj njih je na izdisaju i to je nešto što zajedno treba da radimo i razgovaramo sa predstavnicima međunarodne zajednice. Treba da im kažemo da je ovde gotovo sve uništeno zahvaljujući ovoj vlasti i da EU mora da omogući mehanizme da mediji prežive da ne bismo došli do „spaljene zemlje“ kada je reč o profesionalnom novinarstvu“, dodao je Matić.

Kompletna Analiza procesa projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja za 2026. godinu dostupna je na ovom linku.

Preporuke koje su medijska i novinarska udruženja uputila zvanično Ministarstvu informisanja i telekomunikacija mogu se preuzeti na ovom linku.

Izvor: ANEM