Iako je 2023. godine, tokom obilaska radova na Moravskom koridoru, predsednik Vučić u televizijskom prenosu izjavio da neće prisustvovati otvaranju jer, kako je tada rekao, "ne želi da gleda kako kroz staklo propada neko tako težak", u međuvremenu je došlo do promene plana. Zvaničnom otvaranju prethodio je dug proces u kom su se smenjivale optužbe opozicije i aktivista, birokratske kočnice nadležnih ministarstava, ali i odlučna uveravanja lokalnih i republičkih vlasti da je reč o gradnji od nacionalnog značaja.

Proceduralni lavirint i izdavanje dozvole

Projekat čija je izgradnja zvanično počela 2021. godine, sa prvobitno planiranim rokom završetka u aprilu 2024, suočio se sa ozbiljnim administrativnim zastojem u junu ove godine.

Foto: Epicentar press

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je 10. juna odbacilo zahtev Grada Čačka za izdavanje upotrebne dozvole. U obimnom rešenju nadležnog organa navedeno je više formalnih i tehničkih nedostataka:

- Nedostatak dokaza o izgrađenim pešačkim stazama i pristupnom putu do javne saobraćajnice.

- Izostanak programa kontrole i osiguranja kvaliteta, kao i projekata geodetskog obeležavanja i osmatranja tla.

- Neusaglašene izjave investitora, izvođača i nadzornih organa, te pominjanje nedefinisanih pomova u budućem vremenu u tehničkoj dokumentaciji.

- Zamerke Republičkog geodetskog zavoda u pogledu obrade objekata i staklenih platformi površine 200,36 $m^2$ u katastarskim skicama.

Samo trinaest dana nakon odbijanja, Grad Čačak podneo je usaglašeni zahtev, tvrdeći da je reč isključivo o birokratskim detaljima.

Foto: Kabinet gradonačelnika Čačka

Pomoćnik gradonačelnika Čačka Miloš Stevanić izjavio je tada da primedbe Ministarstva nisu dovodile u pitanje bezbednost objekta:

"Primedbe se odnose isključivo na proceduralne nedostatke, a ne na kvalitet izvedenih radova, bezbednost ili stabilnost. S obzirom na to da je ovo prvi objekat ove vrste u Srbiji, postupak se sprovodi u složenijoj proceduri. Grad je sproveo i dodatne kontrole stabilnosti iznad zakonskih standarda, i reč je o projektu koji će Čačak pozicionirati visoko na turističkoj mapi", naglasio je Stevanić.

Foto: Kabinet gradonačelnika Čačka

Ubrzo nakon toga, 3. jula, iz Kabineta gradonačelnika Čačka saopšteno je da je Ministarstvo izdalo upotrebnu dozvolu, čime je potvrđeno da je objekat izgrađen u skladu sa građevinskom dozvolom i propisanim standardima bezbednosti. Ipak, široj javnosti i medijima u ovom trenutku nije bio omogućen uvid u dopunjenu dokumentaciju niti podatak koja su nadležna lica stavila potpis na završnu verifikaciju.

Upozorenja struke i otpor aktivista

Nasuprot stavovima gradske vlasti, izgradnju na vrhu Kablara godinama su pratile oštre reakcije ekoloških organizacija, stručnjaka i dela lokalne zajednice. Tokom radova dolazilo je do protesta, blokada mašina, pa i privođenja aktivista, oštre kritike i targetiranja alpinista i arhitekata koji su ukazivali na rizik od narušavanja prirodnog ambijenta i stabilnosti samih stena.

Jedan od ključnih argumenata protivnika gradnje bio je uticaj teške mehanizacije i betonskih radova na specifičnu konfiguraciju terena, pri čemu su aktivisti ukazivali i na uočene pukotine na steni ispod samog vidikovca.

Komentarišući bezbednosni aspekt izvedenih radova, arhitekta Zdenka Radovanović istakla je da je za konačnu procenu neophodna nezavisna stručna analiza:

"Konačnu bezbednost može utvrditi samo ekspert građevinske struke na osnovu istinitih podataka. Na Kablaru su izgrađena velika betonska zdanja i neophodno je veštačenjem proveriti šta je i na koji način ugrađeno, te da li izvedena konstrukcija u potpunosti odgovara projektovanoj, posebno jer se na tehnički pregled čekalo duže od godinu dana."

Arhitekta Zdenka Radovanović; Foto: Epicentar press

Između politike, medijskih pritisaka i seoske svakodnevice

Projekat izgradnje staklenog vidikovca od samog početka imao je snažnu podršku vrha države, a kao glavni zagovornik ideje isticala se nekadašnja premijerka Ana Brnabić, koja je od polaganja kamena temeljca 2021. godine redovno obilazila radove. Prilikom jedne od ranijih poseta, ona je naglasila prirodni potencijal ovog kraja podsećajući da bi "druge zemlje vapile za ovakvim pogledom i da bi bila greška ne iskoristiti ga".

Sa druge strane, realizaciju projekta pratio je i jak medijski rat. Dok su provladini mediji oštro napadali kritičare investicije - optužujući pojedine lokalne novinare i aktiviste za "opstrukciju i antikampanju" - opozicija i nezavisni mediji ukazivali su na netransparentnost i potencijalno ugrožavanje zaštićenog područja.

Za meštane kablarskih sela, projekat je doneo pomešana iskustva. Iako su im tokom godina obećavana značajna ulaganja, deo infrastrukture jeste obnovljen - izgrađen je novi put, a rekonstrukcija dalekovoda i postavljanje betonskih stubova olakšali su napajanje strujom u krajevima do kojih se ranije teško stizalo tokom kvarova.

Dolazak predsednika Vučića na Kablar označava formalni završetak radova na staklenom vidikovcu. Ipak, iza ovog ambicioznog građevinskog poduhvata ostaju duboke podele u društvu - između lokalnih vlasti i ekoloških aktivista, stručne javnosti i političkih aktera, ali i samih građana koji na novu turističku atrakciju i dalje gledaju iz potpuno suprotnih uglova.

Izvor: Epicentar press