Analiza Demostata: Srednjoj klasi u Srbiji pripada između četvrtine i trećine stanovništva

Srednju klasu u Srbiji čini između 24 i 30 odsto stanovništva, dok se za ulazak u ovu društvenu grupu smatra da je potrebno mesečno primanje veće od 150.000 dinara po osobi, odnosno više od 2.000 evra za prosečnu tročlanu porodicu, pokazuje analiza univerzitetskog profesora u penziji Zorana Stojiljkovića, objavljena na portalu Demostat.

Stojiljković navodi da socioklasna struktura Srbije ima oblik romba – na vrhu se nalazi uzak vladajući sloj koji čini jedan do dva odsto stanovništva, srednju klasu čini između četvrtine i trećine građana, približno polovina pripada radnim slojevima, dok petinu stanovništva čine siromašni, od kojih je sedam do osam odsto u zoni apsolutnog siromaštva.

Prema analizi, srednju klasu čine građani čije su zarade iznad proseka ili do trećine iznad prosečne plate, odnosno više od 150.000 dinara mesečno. Posmatrano na nivou domaćinstva, tročlana porodica bi za ulazak u srednju klasu trebalo da raspolaže mesečnim prihodima većim od 2.000 evra. Autor se pritom poziva na ekonomistu Željka Arandarenka, koji smatra da je taj nivo prihoda dostižan za većinu mladih visokoobrazovanih porodica, ali i za deo domaćinstava sa srednjim obrazovanjem.

Stojiljković procenjuje da bi se u srednju klasu, zajedno sa delom penzionera, poljoprivrednika, pripadnika slobodnih profesija i malih preduzetnika, moglo svrstati između 1,5 i dva miliona stanovnika sa članovima njihovih porodica.

Najbogatiji sloj društva, odnosno jedan odsto stanovništva ili oko 25.000 domaćinstava, prema njegovoj oceni ostaje nedovoljno istražen. U toj grupi sve veću ulogu ima vrednost imovine, pa se kao okvirni cenzus navodi imovina veća od milion evra po članu domaćinstva.

Analiza ukazuje i da višu srednju klasu karakterišu stabilni i raznovrsni izvori prihoda, kontinuirano obrazovanje, ulaganje u zdravlje, razvijena mreža poslovnih i društvenih kontakata, kao i veći kulturni i politički kapital. Za ovu grupu karakteristična je i veća spremnost na preduzetnički rizik.

Radnim slojevima pripadaju građani čiji se prihodi kreću između 60.000 i 120.000 dinara mesečno, odnosno između 70 odsto medijalne i prosečne zarade. Oni sa prihodima do medijalne zarade, navodi autor, nalaze se neposredno iznad granice siromaštva.

Pozivajući se na podatke Republičkog zavoda za statistiku za 2025. godinu, Stojiljković podseća da je stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti iznosila 19,4 odsto. Prag rizika od siromaštva bio je 45.674 dinara mesečno za jednočlano domaćinstvo, 82.213 dinara za domaćinstvo sa dvoje odraslih i jednim detetom mlađim od 14 godina, odnosno 95.915 dinara za četvoročlanu porodicu sa dvoje dece.

Najvećem riziku od siromaštva izloženi su građani stariji od 65 godina, kod kojih stopa iznosi 25,8 odsto, kao i osobe uzrasta od 55 do 64 godine (21,4 odsto). Gotovo polovina nezaposlenih punoletnih građana, njih 49,9 odsto, nalazi se u riziku od siromaštva, dok je među penzionerima taj procenat 23,4 odsto.

Autor posebno ukazuje na značaj obrazovanja, navodeći da oko 1,3 miliona građana starijih od 15 godina ima završenu najviše osnovnu školu, što ovu grupu, po pravilu, čini informatički manje pismenom, starijom i izloženijom siromaštvu.

Izvor: Demostat