ALARMANTAN PARADOKS U SRBIJI: Građani osuđuju mito, ali moraju da ga plaćaju – trećina pod pritiskom korupcije!

Uprkos tome što ubedljiva većina građana Srbije najoštrije osuđuje korupciju, svakodnevica ih demantuje i primorava na suprotno. Najnoviji podaci Savremene politike otkrivaju dramatičan porast korupcijskog pritiska, uz istovremenu, gotovo nepokolebljivu društvenu osudu ove pojave.

Prema podacima iz Izveštaja o percepciji korupcije u Srbiji za 2025. godinu (Centar savremene politike), izrađenom po međunarodnoj Corruption Monitoring System (CMS) metodologiji, Srbija se suočava sa dubokim rascepom između morala i preživljavanja u administrativnom lavirintu.

Eksplozija korupcijskog pritiska: Svaki treći građanin na meti ucena

Podaci iz istraživanja za 2025. godinu pokazuju zabrinjavajući skok u svim ključnim parametrima:

Sve češći pritisci javnog sektora: Čak 35,2% građana izjavilo je da je bilo direktno ili indirektno izloženo korupcijskom pritisku službenika (zahtev za novcem, poklonom ili neformalnom uslugom da bi se ubrzao proces), što je oštar skok u odnosu na 26,3% iz 2023. godine.
Porast davanja mita: Tokom 2025. godine 30,9% ispitanika priznalo je da je dalo mito, dok je dve godine ranije taj udeo iznosio 23,3%.
Gubitak poverenja u administrativni integritet: Čak 68,5% građana danas očekuje da će pri kontaktu sa javnim institucijama morati da ponudi mito ili neformalnu uslugu kako bi ostvarili svoja zakonska prava (porast sa 61,3% iz 2023).

Napomena o metodologiji: Delimičan razlog za rast ovih brojki leži u činjenici da je u 2025. godini veći broj građana imao direktan kontakt sa javnom upravom (pad onih bez kontakta sa 46,3% na 40,5%), što je povećalo i mogućnost izloženosti pritisku.

Veliki društveni paradoks: Oštra osuda bez praktičnog izbora

Iako su stvarna iskustva sa davanjem mita u porastu, stav građana prema korupciji ostaje nepokolebljivo negativan:

72,9% građana apsolutno ne toleriše korupciju i smatra je društveno štetnom i neprihvatljivom.

Ova razlika ukazuje na to da građani mito ne daju dobrovoljno, već ga doživljavaju kao iznuđeno i jedino preostalo sredstvo da bi prebrodili administrativne prepreke ili ostvarili osnovna prava.

Svetlo na kraju tunela: Raste vera u promene

Uprkos lošoj slici na terenu, istraživanje donosi i iznenađujući talas optimizma u pogledu budućnosti:

47,6% građana veruje da je korupciju moguće značajno smanjiti ili potpuno iskoreniti (skok sa 41,3% iz 2023).
Posebno je porastao udeo optimista koji veruju u potpuno iskorenjivanje korupcije — sa 8,2% na 13,2%.
Procenat onih koji korupciju vide kao nepromenjivu i trajnu pojavu pao je sa 42,2% na 36,8%.

Izveštaj podseća da se korupcija u Srbiji ne može posmatrati kao niz izolovanih incidenata, već kao duboki strukturni problem javne uprave. Kako ističe portal Savremena politika, korenita borba protiv ove pojave zahtevaće više od puke primene zakona — biće neophodno jačanje nezavisnosti institucija, potpuna transparentnost rada javnog sektora i obnova narušenog poverenja građana u vladavinu prava.

Izvor: Savremena politika/Cemaforum.rs