Foto: Cemaforum/AI

Od rušenja u Hercegovačkoj ulici, preko Jovanjice i Krušika, do tragedije u Novom Sadu – različiti događaji otvorili su isto pitanje: da li institucije mogu da utvrde odgovornost bez obzira na političku, ekonomsku ili društvenu težinu slučaja?

Pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojem je život izgubilo 16 ljudi, za mnoge građane nije bio samo još jedan tragičan događaj. Bio je trenutak u kojem su se spojile godine nagomilanog nepoverenja u institucije, zbog toga protesti koji su usledili nisu bili usmereni isključivo na utvrđivanje odgovornosti za jednu tragediju. Oni su otvorili mnogo šire pitanje – da li Srbija uopšte uspeva da zatvori velike afere na način koji vraća poverenje građana u državu.

Poslednjih deset godina pokazuje da gotovo svaka velika politička ili društvena kriza prati sličan obrazac. Razlikuju se akteri, razlikuju se oblasti – urbanizam, energetika, bezbednost, ekologija ili javne finansije – ali pitanja koja ostaju gotovo su identična.

Savamala – trenutak kada su institucije izgubile poverenje dela javnosti

Rušenje objekata u Hercegovačkoj ulici tokom izborne noći 2016. godine postalo je jedan od događaja koji je obeležio savremenu političku istoriju Srbije.

Maskirane osobe srušile su više objekata, dok su građani tvrdili da policija nije reagovala na njihove pozive. Kasnije su usledili izveštaji nadležnih organa, političke polemike i protesti građanske inicijative "Ne davimo Beograd".

Ni godinama kasnije ovaj slučaj nije izgubio politički značaj, jer je otvorio pitanje funkcionisanja institucija u situacijama kada su u pitanju veliki državni projekti.

Krušik – granice zaštite uzbunjivača

Objavljivanje dokumentacije iz valjevske fabrike "Krušik" pokrenulo je raspravu o poslovanju državne namenske industrije i odnosu države prema uzbunjivačima.

Aleksandar Obradović objavio je dokumentaciju koja je ukazivala na moguće razlike u uslovima pod kojima su pojedine privatne kompanije kupovale naoružanje od državne fabrike.

Umesto da fokus javnosti ostane isključivo na sadržaju dokumenata, značajan deo pažnje usmeren je na njegov status kao uzbunjivača, čime je otvorena rasprava o tome koliko je sistem spreman da zaštiti osobe koje ukazuju na moguće nepravilnosti.

Jovanjica – slučaj koji i dalje izaziva političke podele

Otkrivanje velike plantaže marihuane na poljoprivrednom dobru "Jovanjica" izazvalo je snažan odjek u javnosti.

Posebnu pažnju privukli su navodi o kontaktima vlasnika imanja sa pojedinim državnim funkcionerima, o kojima se govorilo tokom istrage i u medijskom izveštavanju, kao i tvrdnje policijskih inspektora da su tokom rada na predmetu bili izloženi pritiscima.

Kako sudski postupci još nisu okončani, slučaj ostaje predmet pravosudnog procesa i političkih polemika.

Belivuk – bezbednosni sistem pod lupom

Hapšenje kriminalne grupe Veljka Belivuka otvorilo je pitanja o funkcionisanju bezbednosnog sistema i mogućim vezama pojedinih pripadnika državnih struktura sa ovom grupom, o čemu su tokom postupaka iznošeni navodi u optužnicama, na suđenjima i u medijima.

Istovremeno, javnost je pratila i slučaj navodnog prisluškivanja predsednika Republike, što je dodatno intenziviralo raspravu o odnosima unutar bezbednosnog aparata.

EPS – pitanje nezavisnosti pravosuđa

Afera u Elektroprivredi Srbije nije ostala upamćena samo po sumnjama na finansijske zloupotrebe.

Posebnu pažnju izazvalo je premeštanje tužiteljki koje su vodile predmet, što je otvorilo javnu raspravu o nezavisnosti tužilaštva i mogućim pritiscima na nosioce pravosudnih funkcija.

Novi Sad – kada posledice postanu nenadoknadive

Za razliku od većine prethodnih slučajeva, urušavanje nadstrešnice nije otvorilo samo pitanje zakonitosti postupaka ili upravljanja javnim projektima.

Posledice su bile ljudski životi.

Zbog toga je ovaj slučaj postao simbol zahteva za odgovornošću svih koji učestvuju u planiranju, finansiranju, izvođenju i nadzoru velikih infrastrukturnih projekata.

Rio Tinto – pitanje poverenja, a ne samo ekologije

Rasprava o eksploataciji litijuma u dolini Jadra odavno prevazilazi pitanje zaštite životne sredine.

Za jedne je reč o razvojnoj šansi Srbije, dok drugi upozoravaju na moguće ekološke posledice i zahtevaju veću transparentnost u donošenju odluka.

Bez obzira na različite stavove, protesti su pokazali da se u osnovi nalazi pitanje poverenja građana u institucije koje donose i kontrolišu takve odluke.

Šta povezuje sve ove slučajeve?

Na prvi pogled – gotovo ništa.

Jedni se odnose na urbanizam, drugi na organizovani kriminal, treći na javna preduzeća, četvrti na ekologiju ili bezbednost.

Međutim, kada se posmatra način na koji su se razvijali, pojavljuje se nekoliko zajedničkih karakteristika.

• Prvo, gotovo svaki slučaj postao je predmet dubokih političkih podela.
• Drugo, institucionalni postupci trajali su godinama ili još traju.
• Treće, javnost je često ostajala podeljena između zvaničnih saopštenja institucija i navoda koje su iznosili mediji, opozicija, stručna javnost ili učesnici postupaka.
• I konačno, gotovo svaka afera dovela je do dodatnog pada poverenja u institucije, bez obzira na to kako su se pojedinačni postupci završavali.

Nije problem što afere postoje. Problem je šta ostaje posle njih.

Korupcijske afere, zloupotrebe službenog položaja ili propusti institucija nisu specifičnost Srbije. Sa njima se suočavaju gotovo sve države. Razlika je u tome koliko brzo institucije utvrde činjenice, koliko su postupci transparentni i da li građani, bez obzira na ishod, stiču utisak da je zakon primenjen jednako prema svima.

Kada taj utisak izostane, posledice prevazilaze svaki pojedinačni slučaj.

Tada se narušava poverenje u institucije, koje predstavlja jedan od ključnih temelja demokratskog društva.

Možda upravo zato najveća politička tema Srbije poslednje decenije nisu pojedinačne afere.

Najveće pitanje postalo je da li institucije mogu da odgovore na očekivanja građana da svaki slučaj bude istražen profesionalno, nepristrasno i do kraja – bez obzira na to ko su akteri i kakav će biti konačan ishod.

Napomena redakcije

Ovaj tekst predstavlja analitički pregled događaja koji su u prethodnoj deceniji izazvali značajnu pažnju javnosti u Srbiji. Pojedini slučajevi navedeni u tekstu i dalje su predmet sudskih postupaka ili nisu okončani pravosnažnim odlukama. Navodi o mogućim zloupotrebama, vezama ili nepravilnostima zasnovani su na javno dostupnim informacijama, zvaničnim istragama, optužnicama, sudskim spisima i medijskom izveštavanju i ne predstavljaju utvrđivanje krivične, prekršajne ili druge odgovornosti bilo kog fizičkog ili pravnog lica.

Izvor: Dragana Matović/Cemaforum.rs