Svetski dan krompira u Srbiji obeležava se i ove godine u Guči

Treće obeležavanje Svetskog dana krompira u Srbiji biće održano u Guči u subotu, 30. maja 2026. godine, u organizaciji Centra za krompir – Guča i Ekološkog društva Dragačevo.

Krompir je jedna od najvažnijih i najomiljenijih osnovnih namirnica čovečanstva. Nastao je pre oko 8.000 godina i vodi poreklo iz planinskih delova južnog Perua i zapadne Bolivije. Danas se gaji u 159 zemalja sveta, a postoji oko 5.000 sorti krompira.

U poslednjih pedeset godina površine pod krompirom značajno su povećane, pa se ova kultura danas uzgaja na oko 20 miliona hektara, sa godišnjom proizvodnjom od približno 370 miliona tona. Najveći proizvođači su Kina, Indija, Ruska Federacija, Ukrajina i SAD, dok su Nemačka, Poljska, Francuska, Holandija, Belgija i Velika Britanija vodeći prerađivači krompira u pomfrit, čips i skrob.

Krompir je treći najviše korišćeni usev na svetu, odmah posle pirinča i pšenice, četvrta kultura po setvenim površinama i peti proizvod po ukupno proizvedenim količinama.

U Srbiju je krompir stigao najpre u Vojvodinu 1759. godine, zahvaljujući nemačkim kolonistima, dok se u čačanskom kraju gaji od 1782. godine, kada su ga kaluđeri preneli iz Srema u manastir Blagoveštenje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Dositej Obradović među prvima je ukazivao na značaj krompira u ishrani stanovništva i preporučio knezu Milošu Obrenoviću da država radi na širenju njegove proizvodnje.

Značajno mesto u ishrani stanovništva krompir je zauzeo između 1960. i 1980. godine, kada je postao nezaobilazna namirnica u domaćinstvima, restoranima i menzama širom zemlje.

Osnivanjem Zavoda za krompir u Guči 1954. godine stvoreni su uslovi za naučni i stručni razvoj proizvodnje krompira u Srbiji. Kao rezultat višedecenijskog selekcionog rada nastale su domaće sorte Dragačevka i Jelica 1975. godine, Univerzal 1994. godine, kao i Hibrid 8614 iz 1997. godine.

Posebno mesto zauzima stara sorta Dragačevski mesečar, koja je pre nekoliko godina „ozdravljena“ i vraćena na sortnu listu Srbije zahvaljujući radu stručnjaka Centra za krompir u Guči.

Krompir se danas u Srbiji gaji na oko 20.000 do 22.000 hektara, sa prosečnim prinosima od 15 do 17 tona po hektaru, dok najbolji proizvođači ostvaruju prinose i do 60 tona po hektaru.

Prva fabrika čipsa i pirea u Srbiji počela je sa radom 1971. godine u Čačku, dok je 1995. godine pokrenuta proizvodnja u Magliću, u okviru kompanije Marbo Produkt, danas člana PepsiCo grupacije.

Osim prehrambene vrednosti, krompir ima i značajnu zdravstvenu primenu. Bogat je ugljenim hidratima, vitaminima C, B, E i K, mineralima i organskim kiselinama. Koristi se u dijetalnoj ishrani, doprinosi boljem radu organa za varenje, pomaže kod problema sa želucem, reumom i bolnim zglobovima, a primenjuje se i u nezi kože.

Zbog svog značaja za ishranu čovečanstva, Ujedinjene nacije su krajem 2023. godine proglasile 30. maj za Svetski dan krompira.

U Guči su 2024. i 2025. godine već održana prva dva obeležavanja ovog dana, a tokom prošlogodišnje manifestacije osnovano je i Udruženje za krompir Srbije, sa ciljem povezivanja svih relevantnih institucija, proizvođača, prerađivača, trgovaca, ugostitelja i turističkih organizacija u oblasti proizvodnje i promocije krompira.

Ovogodišnje, treće obeležavanje Svetskog dana krompira u Srbiji počeće 30. maja u 11 časova u Kulturnom centru u Guči. Nakon uvodnog dela programa biće održana i prva sednica Skupštine Udruženja za krompir Srbije, na kojoj će biti predstavljene aktivnosti udruženja u protekloj godini.

Za goste i učesnike manifestacije biće organizovan zajednički ručak u hotelu Nordik u Guči, uz specijalitete od krompira i nastup dragačevskih trubača.

Organizatori su pozvali ugostitelje, turistička i porodična domaćinstva, kao i sve ustanove koje pripremaju hranu širom Srbije, da 30. maja obeleže Svetski dan krompira pripremanjem jela i specijaliteta od krompira za svoje goste i članove porodice.

Izvor: Cemaforum.rs