Foto: Cemaforum

Poruku iz naslova izgovorila je Žizel Peliko na suđenju svojim zlostavljačima, koje je u Francuskoj završeno za manje od četiri meseca.

Prošle su četiri godine od kada je pokrenut postupak protiv Miroslava Aleksića zap silovanje i seksualno uznemiravanje učenica škole glume, da bi ga 7. novembra Viši sud u Beogradu odložio na neodređeno vreme.

Njegove žrtve, pre svega glumice Milena Radulović i Iva Ilinčić, učinile su sve da sramota promeni stranu, ali su bile nemoćne da spreče ovakav epilog.

Sudija ovom u postupku prelazi u Specijalni sud, pa suđenje formalno-pravno kreće ispočetka.

“Mislim da će ovo odlaganje na neodređeno trajati i deluje da se suđenje više nikada neće nastaviti” kaže za Peščanik Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.

 Aleksić je uhapšen u januaru 2021. nakon što ga za silovanje i zlostavljanje prijavile glumice Milena Radulović i Iva Ilinčić, a potom ga je još nekoliko učenica njegove škole glume prijavilo za polno uznemiravanje.

Tereti se za izvršenje dva produžena krivična dela silovanja, dva krivična dela silovanja, jedno produženo krivično delo nedozvoljenih polnih radnji i četiri krivična dela nedozvoljenih polnih radnji, na štetu sedam devojaka.

“Sudija koji je sada naložio novo medicinsko veštačenje. Veštaci su dva puta rekli da je Aleksić sposoban da dolazi na suđenja, ali se nije pojavljivao. Od toga šta će reći ovaj treći put, zavisiće i kakva će biti odluka novog sudije. Ali, sve vreme je delovalo da ovaj sudija nije želeo da presudi. Pustio je da se predmet odugovlači da ne bi morao da donese tu vrstu sudske odluke”, rekla je Macanović.

Suđenje Miroslavu Aleksiću od septembra 2024. godine nije održano nijednom.

“Stvarno je gorak utisak da sudija sada prelazi u Specijalni sud, a da nije imao nikakvu sankciju za sve što je dozvolio. Sve što je rađeno tokom postupka je bilo usmereno ka tome da devojke odustanu, da se slome i kažu - nije vredno urušavanja mog psihičkog zdravlja i ponovnog prolaženja kroz sve to”, navodi Macanović.

Ona podseća da je sudija prvo dozvolio da suđenje bude otvoreno za javnost, a da onda devojkama koje su Aleksića prijavile nije dat status posebno osetljivog svedoka.

“One se zlostavljaju da svedoče pred osobom koja im je sve to činila. I onda se na to dozvoljavaju i sva ona grozna pitanja koja su postavljana. To traje dok se osumnjičeni ne razboli i više ne možete da vratite vreme u kojem je mogla da se donese sudska odluka”, podvlači Macanović. 

Ona ipak ističe da su devojke koje su prijavile Aleksića napravile tektonsku promenu zap sve osobe koje su preživele seksualno nasilje.

“Ne bih volela da devojke koje su kroz ovo prošle ostanu samo sa tim gorkim utiskom da nisu dočekale pravdu. Pokrenule su to da je posle ovoga bilo još slučajeva da su se devojke ohrabrile da prijave. I mislim da će se sada svaki budući Mika Aleksić ili škola jahanja ili Petnicai li bilo ko drugi, dobro zapitati da li će raditi to isto”.

Macanović dodaje da je i pokretanje postupka bilo veliki presedan, imajući u vidu zastarelu definiciju silovanja koja traži od žrtava da pružaju otpor. 

“Ovde je ipak na početku bilo sreće da su u policiji razumeli o čemu se radi, da je i dežurna tužiteljka to razumela i odlučila da sprovodi istragu onako kako bi trebalo. Među našim tužiocima i sudijama je umreženo uverenje da ako žrtva nije pružala otpor znači da je pristala na seksualni odnos, što je potpuno netačno”, rekla je Macanović.

Suđenje u Francuskoj u slučaju Žizel Peliko, koju su godinama u nesvesnom stanju silovale desetine muškaraca, trajalo je manje od četiri meseca, a njen bivši suprug i 50 muškaraca proglašeni su krivima za masovno silovanje.

“U svetu tužilaštvo podnese optužnicu, postoji određeni period da se svi pripreme i onda suđenja idu dan za danom. To se kod nas retko dešava. I ono što je razlika je da je Žizel Peliko bila pitana, ona je tražila da suđenje bude otvoreno za javnost. Ove devojke nisu pitane i ta odluka sudije je bila šok”, kaže Vanja Macanović.

Zahtev Žizel Peliko da “sramota mora da promeni stranu” postao je neka vrsta krilatice.

“Nema toga što možete da uradite da nekome da pravo da vas na bilo koji način zlostavlja. A u našem krivičnom zakonodavstvu ćemo u presudama naći – doprinos žrtve izvršenju krivičnog dela. To je sramotno”, navodi Macanović. 

Ukoliko se usvoji predloženi Zakon o krivičnom postupku, budućim žrtvama će biti još teže da veruju da će dočekati pravdu.

Izmenama je predloženo da se u Zakon uvede “lakši oblik silovanja”, koji bi se odnosio na slučajeve u kojima žrtva nije pružila otpor, sa blažim kaznama.

Ovo nije prvi put da Ministarstvo pravde pokušava da uvede “obljubu bez pristanka”. Od toga su 2016. odustali, nakon kritika organizacija za zaštitu prava žena.

“Sada se prosto pitate da li je moguće da niko ne razume u čemu je problem. Pritom je Hrvatska to uradila 2012. godine, pre nego što su ušli u Evropsku uniju i imali su ozbiljne probleme. To su promenili 2019, tako da silovanje podrazumeva nepostojanje pristanka”.

Macanović kaže i da je Ministarstvo nakon javne rasprave u izveštaju navelo da su i sada prihvaćene brojne kritike i da će izmeniti osnovni stav definicije silovanja.

Ona ukazuje i na sporne izmene Zakonika o krivičnom postupku kojima urušava status posebno osetljivog svedoka.

“Izmenama će optuženi moći da se žali na odluku da oštećeni u postupku ima status posebno osetljivog svedoka. To obesmišljava sam taj status jer će svaki učinilac u ovim slučajevima da se žali”, navodi Macanović.

Još spornija izmena je, kako dodaje, to što će osobe protiv kojih se vodi istraga sada imati pravo žalbe, a sud će potom odlučivati da li će tužilaštvo uopšte sprovoditi istragu.

“U slučaju Aleksića, pravosuđe je bilo protiv, ali je tužiteljka sprovela istragu. A vi imate većinu sudija koje misle na isti način kao sudija koji je vodio ovaj postupak. I faktički pravo žalbe ima samo osumnjičeni, dok žrtve nemaju nikakva prava”.

Izvor: Peščanik