Laž o brojkama je tragedija, ali tek ćemo videti na šta je sve spremna ova vlast

"Nama je već bilo jasno da su brojevi preminulih i zaraženih jako daleko od istinitih, odnosno tačnih, i mislim da prave brojke nikada nećemo saznati. To je tragedija koja, ipak, nikoga u ovoj zemlji ne bi trebalo da iznenadi. Setimo se samo činjenice da se i dalje ne zna koliko je osoba poginulo u bombardovanju SR Jugoslavije", rekao je u intervjuu za podcast “Dan posle”. Branko Čečen, direktor Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).

Poslednjih dana je nastala prilična pometnja što se tiče informacija o epidemiji -- ne zna se koliko zapravo ima zaraženih, koliko ima umrlih, da li smo ušli u drugi talas ili prvi samo nikad nije prestao... Šta se to zapravo dešava, kome da verujemo, i u kakvoj to državi živimo? Kako se Vi osećate što živite u takvom okruženju?

Branko Čečen: Ja se, naravno, ne osećam prijatno. Ne osećam se bezbedno, ni komforno. Međutim, nakon svega što se događalo u odnosima između predstavnika države -- dakle Kriznog štaba, Aleksandra Vučića i Ane Brnabić -- i novinara, barem onih novinara koji svoj posao pokušavaju da rade profesionalno i nezavisno, ni najmanje nisam iznenađen. Nama je već bilo jasno da su brojevi preminulih i zaraženih jako daleko od istinitih, odnosno tačnih, i mislim da prave brojke nikada nećemo saznati. To je tragedija koja, ipak, nikoga u ovoj zemlji ne bi trebalo da iznenadi. Setimo se samo činjenice da se i dalje ne zna koliko je osoba poginulo u bombardovanju SR Jugoslavije.

Diskriminacija koju su Krizni štab i Vlada Srbije sprovodili nad novinarima, da neki mogu da postavljaju pitanja, a neki ne, zatim čak i uvođenje formalne cenzure, u dvadeset i prvom veku, na tlu Evrope... Onda hapšenje naše koleginice, ali i jedne TV ekipe u Zrenjaninu, pod izgovorom da su prekršili mere -- sve to je jasno pokazalo šta su im namere.

Branko Čečen, direktor CINS (foto: N1)

Tragično je da se mrtvi ljudi prebrojavaju odoka, kao da su kamenčići, i da se njihov broj proizvoljno menja. Prosto je neverovatno cinično da, u situaciji kada građani ove zemlje umiru od bolesti, koja se u svom najgorem obliku ne može savladati, neko smatra da ima pravo da krije činjenice o tome od ljudi kojima od njih možda zavise životi.

Sva je prilika da ni za ovo niko neće snositi posledice, i to se redovno dešava, iz afere u aferu. Kakve to ima efekte po društvo?

BČ: To kod nas nije od juče, zaista, i nije ova vlast to izmislila. Ova vlast to samo amplifikuje, pojačava do suludih razmera, i mi ćemo tek videti na šta su oni spremni. Radi se o tome da vi u ovoj državi možete da zgazite nekoga na pešačkom prelazu, na vaše crveno i pešačko zeleno, i da se provučete tek tako. Znači, ako ste dovoljno umešni, ako imate dovoljno para ili uticaja, vi možete da zgazite nečije dete na pešačkom prelazu, bez posledica.

Sledeći put kada dođe do skoka zaraženih, a to se upravo događa, kada dođemo u još ozbiljniju opasnost, ko će da posluša Vladu Srbije i da se pridržava mera, sem ako mu policajac nije na vidiku? Ko? Niko.

I ja ne znam zašto bi to ikoga čudilo. Kako ćemo sada da sprečimo da se epidemija proširi i na one koji se pridržavaju mera, ali ipak moraju da uđu u autobus i da odu na posao? To su posledice. Posledice su u ovom slučaju život i smrt odgovornih, pristojnih građana, i direktan uzrok tome je nekompetencija, i po mom mišljenju ozbiljan nemoral ljudi koji u ovoj zemlji u ovom trenutku obnašaju vlast.

Kako je uopšte moguća takva sistematična dvojna evidencija broja zaraženih? Nije kao da su oni par puta izašli na pres konferenciju i odokativno lupili neke brojeve -- u informacionom sistemu COVID-19 za iste datume postoje brojke koje su slate Vladi, koje nemaju veze sa brojkama koje su tog dana javno saopštene. To nije puka aljkavost, zar ne? Da li je to jedna prava industrija laži?

BČ: Da li je važno? I jedno i drugo je razlog za momentalnu reakciju -- ako nikoga drugog, onda barem svesnih građana.

Opširnije na Nova ekonomija.