Foto: Ozon press/Bus plus produkcija
Sistem Ozon Media čine redakcije tri medija: Radio Ozon FM, Čačanske novine i portal Ozon Press. Subjektivne slabosti i objektivne teškoće, kako bi to, svojevremeno, rekli drugovi komunisti, uticali su na to da sa četiri meseca zakašnjenja redakcija Čačanskih novina obeleži dvadeset godina od izlaska iz štampe prvog broja.
– Sticajem okolnosti, prvi broj naših novina, čiji slogan – Otvoreno o svemu već dve decenije predstavlja našu ideju vodilju, svetlost dana je ugledao 25. maja 2004. godine, na datum kada je nekada na prostorima od Vardara pa do Triglava obeležavan rođendan najvećeg sina naroda, a Boga mi i narodnosti, nazvan Dan mladosti. Baš tako, slučajno se i obeležavanje 20-og rođendana podudarilo sa još jednim simboličnim datumom, koji već 24 godine označava kraj režima Slobodana Miloševića i političkih, neki su skloni da kažu personalnih, promena u Srbiji. Doduše, dan kada smo sa svojim prijateljima, kojima nije bilo teško da sa raznih strana dođu i uveličaju naš mali – veliki jubilej, podudario se i sa Miholjskim zadušnicama, što je verovatno svima kojima smo dve decenije trn u oku ulilo potajnu nadu. Bilo kako bilo, tek 5. oktobar je predstavljao idealnu priliku da rezimiramo dve protekle decenije – kaže glavni urednik Čačanskih novina, Aleksandar Arsenijević.
– Ako imate nesreću da radite i deset godina opstajete u gradu koji se vremenom pretvorio u privatnu prćiju jedne porodice, jedne interesne grupacije, koja sebe naziva političkom partijom i njihovih koalicionih podrepnih muva, e onda je to ravno podvigu. Naročito u situaciji kada stvari, ljude i događaje vidite onakvim kakvi jesu, a ne onakvima kakvim ih lokalni vlastodržci predstavljaju – navodi Arsenijević.
– Kada uz sve to odbranu zdravog razuma svojih čitalaca, na koji decenijama atakuju i Kurta i Murta, doživljavate, ne kao puku profesiju, već kao deo lične higijene, onda je jubilej Čačanskih novina zaista vredan pažnje. Naročito u situaciji kada su vam dežurni skeptici, koji pristajanje, nezameranje i prepuštanje matici smatraju normalnim stanjem duha i svesti, ali i prijatelji, svesni trenutka i okruženja, prognozirali znatno kraći vek. Ali, šta da se radi. Na nečiju sreću, a nečiju nesreću, nama je uspelo da izguramo znatno duže nego ijedne privatne novine izdavane u Čačku. Uostalom, nismo li se od starta saglasili da ni naši čitaoci, ni mi, nemamo rezervnu državu i rezervni grad, da bi se tek tako prepustili moralnoj i egzistencijalnoj stihiji koju su nam nametnuli i nameću oni kojima su usta puna Čačka i Čačana, dok pabirče politički i enormni materijalni profit -konstatuje glavni urednik Čačanskih novina.
Ako ste kojim slučajem pomislili da su ovom malom analizom vlasnik ili glavni i odgovorni urednik, na obeležavanju godišnjice, pokušali da oslikaju gde su posle dve decenije pisanja uz vetar Čačanske novine i njena redakcija danas, grdno ste se prevarili. Mada je nešto slično naveo i Stojan Marković, u svom obraćanju u subotu 5. oktobra prilikom obeležavanja dvadeset godina od ikzlaska iz štampe prvog broja Čačanskih novina.
U najkraćem kada se sve sabere i oduzme naše dve decenije bi mogle da se upakuju u parafrazu poznate Bajagine pesme – Decenije prolaze a mi stojimo. Uprkos činjenici da smo za svo ovo vreme toliko toga preturili preko glave. Naprosto, ukoliko niste rođeni pod srećnom zvezdom, pa se novinarstvom i izdavanjem novina bavite u zemlji poput Srbije, milionima svetlosnih godina daleko, koliko god se decenijama unazad vlastodršci svih kalibara trudili da ubede u suprotno, od države u pravom smislu te reči, onda je naša dvadesetogodišnjica predstavlja podvig vredan divljenja i poštovanja – smatra Aleksandar Arsenijević.
– Uprkos svim nedaćama, svo vreme mi smo se uporno, reklo bi se sa mazohističkim fanatizmom, držali one narodne da se u kolo ne treba hvatati ukoliko ne znate da igrate. Nismo pristajali na trule kompromise, mada nam to neki često prebacuju. Najčešće oni što su nezadovoljni svojim odrazom u ogledalu. Ili oni čiji odlučni i beskompromisni stavovi i glasi, čvrsti kano klisurine, uglavnom dva tri pića odjekuju u kafanama. Naravno pod uslovom da ih ne mogu čuti oni od kojih im zavise radno mesto, biznis, neka funkcija, politička karijera, profitabilan dil ili kombinacija – kaže Arsenijević.
Za razliku od tih i takvih moralnih gorostasa i nepokolebljivih istinoljubaca, u redakciji Čačanskih novina kažu da se oni, vođeni sizifovskom upornošću, evo već dve decenije trude da Čačak umesto partijske kasabe postane grad u pravom smislu tog pojma. Da interes Čačanki i Čačana nadraste političke i sitnosopstveničke interese a lokalna vlast zaista bude njihov servis kako im decenijama unazad obećavaju pred svake nove izbore.
– Stoga, ako smo onog 25. maja pre dve decenije nepromišljeno započeli priču naslovljenu Čačanske novine, pa se zbog toga često i pokajali posle svih ovih godina i svega što smo proživeli i preživeli više nemamo prava na odustajanje, pa neka košta šta košta – kaže Arsenijević.
Foto: Bus Plus
Izvor: Ozon press
