Foto: Pixabay
Vaše je pravo da znate sve, a ne saznate sve što treba – poruka je koju nam programskim sadržajima već godinama šalju Javni servis i četiri nacionalne televizije. Posle privatizacije lokalnih medija ništa drugačije nije ni kada su u pitanju mediji u većem broju gradova u Srbiji.
Situacija je takva i pored toga što Ustav i zakoni garantuju slobodu govora i pravo na slobodno, istinito, objektivno, potpuno i blagovremeno informisanje. Za program RTS-a građani novac izdvajaju i kroz budžet države, ali i plaćanjem mesečne pretplate. Sve to moralo bi da garantuje da ćemo zaista saznati sve. U tom smislu slogan RTS-a “Vaše pravo da znate sve” bio bi primeren da je ta televizija javni servis. Ali nije.
Uz to, nacionalne frekvencije koje koriste elektronski mediji spadaju u javno dobro, odnosno u vlasništvu su građana Srbije. Javnom servisu i vlasnicima privatnih, komercijalnih televizija – Pink, Prva, B92, Hepi – sve to obezbeđuje potencijalno veliku zaradu od gledanosti programa i reklama.
Lokalni mediji se finansiraju takođe novcem građana, i to tako što značajan deo novca dobijaju iz lokalnih budžeta preko konkursa za razne projekte.
Zato dezinformisanje i propaganda koju sprovode ne može biti stvar uređivačke politike. Kršenje zakona i osnovnih medijskih i građanskih sloboda sprovodi se, međutim, godinama, a tako će biti sve dok se ne stavi tačka na zloupotrebu moći – medijske i političke.
