Patrijarhalne norme odnose prevagu u odnosu na zakonsku regulativu

Žene iz osetljivih društvenih grupa: žene sa sela, starije žene, žene sa invaliditetom, žene žrtve nasilja, samohrane majke, žene iz manjinskih zajednica, žene neformalne negovatelje dece i posebno odraslih i starijih obolelih osoba su po zakonu ravnopravne sa ostalim ženama i muškarcima, ali su zapostavljenije u odnosu na njih, pokazalo je istraživanje koje je sprovelo Udruženje Amity u partnerstvu sa Udruženjem Laris iz Čačka i Ženskom inicijativom iz Trstenika.

Ova analiza urađena u periodu od jula do oktobra 2023. ukazala je na to da žene iz ovih osetljivih grupa u manjoj meri koriste usluge iz oblasti zdravstvene i socijalne zaštite i manje su aktivne na tržištu rada, u odnosu na ostale žene i u odnosu na muškarce.

Neki od ključnih nalaza Istraživanja su:

U lokalnim samoupravama Čačka i Trstenika još uvek nisu usvojeni Lokalni akcioni planovi za rodnu ravnopravnost, nisu obrazovani Saveti za rodnu ravnopravnost, niti su ključne potrebe žena iz ranjivih grupa adekvatno prepoznate u budžetima.
Na nivou ove dve lokalne samouprave nema zbirnih podataka o ukupnom broju žena iz osetljivih grupa, o njihovim potrebama i obuhvatu tih žena postojećim merama. Nije jasno ni definisano koje žene spadaju u osetljive grupe
Žene iz ranjivih grupa nisu upoznate sa pravima i veoma su izložene višestrukoj diskriminaciji pri korišćenju usluga zdravstvene zaštite, zatim u sferi rada posebno kod privatnih poslodavaca i zbog nepristupačnosti javnih ustanova.

Pored ključnih nalaza Istraživanje sadrži i niz preporuka za Čačak i Trstenik a ujedno i za Vladu Republike Srbije i Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost.

Specifične preporuke za lokalnu samoupravu Čačak su da:

Proširi Odluku o pravima iz socijalne zaštite i novim uslugama, poput usluge psihološkog savetovališta – koja bi bila veoma značajna za sve osetljive kategorije, posebno za žene žrtve nasilja;
U dokument Plan razvoja grada Čačka, kod razvoja infrastrukture, planira i razvoj vrtića u seoskim sredinama, gde za to ima potrebe;

Preporuka za Vladu Republike Srbije i Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost:

Da pokrenu izradu podzakonskih akata, kojim će se odrediti mehanizam za primenu člana 28 Zakona o rodnoj ravnopravnosti: “Lice koje nije zdravstveno osigurano po bilo kom drugom osnovu, stiče pravo na zdravstveno osiguranje po osnovu neplaćenog rada u kući (vođenje domaćinstva, staranje o podizanju dece, staranje o ostalim članovima porodice), neplaćenog rada na poljoprivrednom imanju i dr.“ Potom, obezbediti da se sve zdravstvene ustanove upoznaju sa ovim članom Zakona i mehanizmom za njegovu primenu, kako bi ga primenjivale u praksi.

Ceo dokument možete preuzeti ovde.

Izvor: Cemaforum.rs