Foto: Pixabay/ilustracija

Kako se približava početak školske godine, alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji (AI) sve više postaju deo svakodnevnog učenja. Deca ih koriste za objašnjavanje gradiva, pronalaženje ideja, proveru tekstova, rešavanje zadataka i pripremu prezentacija.

Iako AI može biti koristan pomoćnik, njegovo korišćenje donosi i određene rizike. Odgovori mogu sadržati netačne informacije, izmišljene izvore ili zaključke koji zvuče uverljivo, ali nisu tačni. Zbog toga je važno da deca razviju naviku provere informacija i da nauče koje podatke ne treba da dele sa AI servisima.

AI treba da bude pomoć u učenju, a ne zamena za rad

Mogućnost da se za nekoliko sekundi dobije gotov esej ili rešenje matematičkog zadatka može biti primamljiva, ali takav način korišćenja AI-ja može dovesti do toga da dete ne razume gradivo.

AI može da pomogne tako što će objasniti određeni koncept, ponuditi primer, predložiti strukturu rada ili pripremiti pitanja za vežbu. Međutim, zadatak bi trebalo da ostane prilika da dete samo razmišlja, zaključuje i uči.

AI odgovor nije nužno tačan

Jedna od najvažnijih stvari koje deca treba da nauče jeste da odgovor AI sistema ne treba automatski prihvatiti kao činjenicu.

AI može da pomeša različite informacije, navede nepostojeći izvor ili predstavi netačnu tvrdnju sa velikom sigurnošću. Ovakve greške često se nazivaju „AI halucinacijama“.

Zato važi jednostavno pravilo: što je informacija važnija, to je treba pažljivije proveriti.

Pet pitanja koja deca treba da postave

Pre nego što odgovor koji je generisao AI upotrebe za školski zadatak, dete može da postavi sebi pet pitanja:

1. Ko je izvor informacije?
   Ako AI navede knjigu, istraživanje, citat ili istorijsku činjenicu, treba proveriti da li izvor zaista postoji i da li je pouzdan.
2. Da li odgovor zaista odgovara zadatku?
   AI može pogrešno razumeti pitanje ili dati odgovor koji nije u skladu sa zahtevima nastavnika.
3. Mogu li ovo da objasnim svojim rečima?
   Ako dete ne razume odgovor koji je dobilo, ne bi trebalo da ga jednostavno predstavi kao svoj rad.
4. Gde još mogu da proverim informaciju?
   Važne činjenice treba proveriti u udžbeniku, beleškama sa časa, zvaničnim obrazovnim izvorima ili drugim pouzdanim izvorima.
5. Da li treba da pitam odraslu osobu?
   Kada je tema povezana sa zdravljem, bezbednošću ili drugim osetljivim pitanjima, ili kada dete nije sigurno u odgovor, trebalo bi da se obrati roditelju ili nastavniku.

Roditelji mogu ove navike da razvijaju zajedno sa decom tako što će povremeno pregledati AI odgovore, proveravati navedene izvore i razgovarati o tome koji delovi odgovora su korisni, a koji zahtevaju dodatnu proveru.

Oprezno sa ličnim podacima

Deca četbot mogu doživeti kao privatnog sagovornika i zbog toga nesvesno podeliti informacije o sebi, porodici ili školi.

Zbog toga ih treba naučiti da u AI servise ne unose puno ime i prezime, adresu, broj telefona, lozinke, podatke sa ličnih dokumenata i platnih kartica, kao ni druge poverljive podatke.

Isto važi i za podatke drugih ljudi. Fotografije, poruke ili dokumente drugih osoba ne bi trebalo unositi u AI servise bez njihove dozvole.

Kritičko mišljenje je ključna veština

AI može biti koristan alat za učenje ako se koristi za istraživanje, razumevanje gradiva i unapređivanje sopstvenog rada. Međutim, sposobnost da se informacije preispitaju i provere postaje jednako važna kao i samo pronalaženje informacija.

Roditelji mogu pomoći deci tako što će ih podsticati da proveravaju važne tvrdnje u pouzdanim izvorima, da odgovore prepričaju sopstvenim rečima i da zatraže pomoć kada nešto ne razumeju.

Na taj način AI može postati pomoćno sredstvo u učenju, a ne zamena za učenje i kritičko razmišljanje.

Izvor: Cemaforum.rs