Foto: Printscreen YT

Hrvatska književnica i novinarka Vedrana Rudan preminula je u 77. godini nakon duge borbe sa karcinomom, ostavivši iza sebe nasleđe oštre, provokativne reči i književnost koja se nije bojala da otvori najbolnije društvene i lične teme.

Vest o smrti jedne od najkontroverznijih i najčitanijih autorki u regionu objavljena je uz simboličnu poruku: „Vedrana je otišla na područje bez signala", prenosi RTS.

Ova rečenica, prožeta njenim prepoznatljivim crnim humorom, odražava duh žene koja je i sopstvenu borbu sa bolešću pretvorila u javni diskurs, najavljujući da će o umiranju napisati knjigu jer se „to čita kao ludo".

Njen odlazak označava kraj jedne ere u kojoj je javna reč imala snagu da uzdrma, isprovocira i natera na razmišljanje, bez obzira na to da li ste se sa njom slagali ili ne.

Rođena 1949. godine u Opatiji, odrasla je u siromašnoj porodici, što je iskustvo koje je duboko oblikovalo njen kasniji beskompromisni stav prema socijalnoj nepravdi.

Nakon što je diplomirala hrvatski i nemački jezik na Pedagoškoj akademiji u Rijeci, radila je najrazličitije poslove – bila je učiteljica, turistički vodič, prodavala sladoled i nosila kofere, pre nego što je ušla u novinarstvo.

Upravo je u medijima njen oštar jezik prvi put došao do izražaja, ali i naišao na otpor. Početkom devedesetih, 1991. godine, dobila je otkaz na Radio Rijeci zbog oštre kritike tadašnjeg predsednika Franje Tuđmana. To je bio samo prvi u nizu otkaza koje je dobijala zbog svojih stavova, što je postalo lajtmotiv njene karijere.

Književni opus bez cenzure

Nakon što joj je novinarski put postao trnovit, Vedrana Rudan je svoj bunt i analitički um usmerila ka književnosti. Njen prvi roman, Uho, grlo, nož (2002), momentalno ju je vinuo u vrh regionalne književne scene. Bespoštedni monolog ogorčene i nesrećno udate žene doneo je sirovu, feminističku perspektivu koja je do tada bila retkost.

U sledećim delima, poput Ljubav na posljednji pogled, hrabro je pisala o ličnom iskustvu zlostavljanja u prvom braku, koristeći pisanje kao katarzu i poruku ohrabrenja drugim ženama. Njena dela su se bavila tabu temama: od nasilja u porodici, preko licemerja crkve i političkih elita, do složenih odnosa majki i kćeri u romanu Dabogda te majka rodila.

Njen stil je bio direktan, britak i lišen bilo kakvog ulepšavanja. Pisala je onako kako je govorila – bez dlake na jeziku.

Upravo ta sirova iskrenost donela joj je ogromnu čitalačku publiku, ali i brojne kritičare. Njene knjige prevođene su na engleski, ruski, poljski, mađarski i druge jezike, a pozorišne predstave rađene po njenim romanima igrane su u Zagrebu, Beogradu, Varšavi, Londonu i Santa Moniki.

Bila je i potpisnica Deklaracije o zajedničkom jeziku, dosledna u stavu da su nacionalizmi na Balkanu veštačke tvorevine.

Kontroverze kao zaštitni znak

Vedrana Rudan nikada nije bežala od kontroverzi; često ih je sama stvarala. Zbog svojih stavova neretko je bila optuživana za radikalizam i etiketirana kao provokatorka.

Katoličku crkvu je javno nazivala „zločinačkom organizacijom", a zbog poređenja stanja u Gazi sa Holokaustom na Dan sećanja na Holokaust 2009. godine, dobila je otkaz na Novoj TV i zaradila optužbe za antisemitizam.

U svojim kolumnama i javnim nastupima oštro je kritikovala američku spoljnu politiku, posebno ulogu Baraka Obame i Džoa Bajdena, dok je za Donalda Trampa imala reči simpatije, smatrajući da njegova vladavina nije bila „ogrnuta demokratskim fašizmom".

Jednako oštra bila je i prema liberalnim strujama, kritikujući usvajanje dece iz Afrike kao vid modernog kolonijalizma i rasizma.

Njen izuzetno popularan blog „Kako umrijeti bez stresa", koji je imao više od deset miliona pregleda, ugasila je 2015. godine, objašnjavajući da ne želi više da piše o mržnji koja je preplavila društvo.

Iako je u javnosti bila sinonim za psovku, tvrdila je da u privatnom životu nikada ne psuje, prepuštajući taj ventil svojim književnim junacima.

Sreću je pronašla u drugom braku sa advokatom Ljubišom Drageljevićem, sa kojim je živela u Rijeci, daleko od medijske buke koju je sama često stvarala.

Suočena sa dijagnozom karcinoma, ostala je verna sebi. Odbila je patetiku, poručivši publici: „Ja sam besmrtna. Smatrajte moju smrt odlaskom na neko područje gde nema signala."

Tim rečima, kao i celokupnim životom i delom, potvrdila je da je bila i ostala glas koji se ne može i neće ignorisati.

Izvor: RTS