Međunarodni dan borbe protiv korupcije - 54 odsto građana veruje da je korupcija široko rasprostranjena u Srbiji

Povodom Međunarodnog dan borbe protiv korupcije 9. decembra CeSID je u saradnji sa USAID-om predstavio Izveštaj o istraživanju javnog mnenja: “Percepcija građana o borbi protiv korupcije za 2020. godinu.” Prezentaciji rezultata istraživanja, koja je predstavljena putem zoom aplikacije, prisustvovala je i Dragana Krnetić, predstavica Centra za monitoring i aktivizam - CEMA iz Čačka.

Korupcija se konstantno nalazi u samom vrhu liste problema sa kojima se suočavaju građani Srbije. Slično kao i u prethodnim istraživačkim ciklusima, i ovoga puta 12% građana smatra korupciju primarnim problemom koji direktno utiče na njihove i živote njihovih porodica.

- Više od jedne polovine ispitanika (54%), dominantno mladih i visoko obrazovanih, veruje da je korupcija široko rasprostranjena u Srbiji. Više od polovine građana (53%) prepoznaje njen maligni uticaj na društvo u celini, polovina (50%) prepoznaje njen upliv u politiku, svaki treći (34%) u poslovno okruženje, ali tek svaki peti (19%) u svoj lični i porodični život, navodi se u Izveštaju.

Rasprostranjenost korupcije je u direktnoj vezi sa utiskom građana da se u prethodnih dvanaest meseci ništa nije promenilo po pitanju smanjenja njenog nivoa u Srbiji.

U ovom trenutku 37% građana veruje da je nivo korupcije isti kakav je bio i u novembru 2019. godine, dok je nešto više građana uvereno da je situacije lošija nego što je bila, u odnosu na one koji veruju da se popravila – 31% naspram 23%.

Glavni krivci za povećanje nivoa korupcije, isto kao i oni koji su zaslužni za njeno smanjenje, su tri institucije: predsednik, Vlada i policija.

U kojoj meri su građani skeptični prema radu institucija koje u svom opisu posla imaju borbu protiv korupcije najbolje svedoči podatak da se prosečne ocene njihovog rada kreću između 2,1 i 2,3. Generalni je zaključak da sve institucije, uključujući i predsednika, u tri poslednje godine ipak beleže pad poverenja građana u njihove sposobnosti i volju da se suprotstave korupciji.

Građani Srbije i u ovom istraživačkom ciklusu pokazuju nisko zadovoljstvo radom lokalnih samouprava, te sada u samo dve tvrdnje procenat građana koji pozitivno ocenjuju napore lokalne samouprave u oblasti transparentnosti, odgovornosti i uključivanju građana u procese odlučivanja prelazi 10%. U odnosu na prošle cikluse istraživanja uočava porast procenta građana koji navode da su uglavnom ili potpuno nezadovoljni načinom na koji njihova lokalna samouprava upravlja budžetom. Ukupno 41% ispitanika navodi da ima negativnu percepciju o ovom pitanju (zbir odgovora uglavnom i potpuno nezadovoljan).

Većina građana nije čula ili ne zna da postoje LAP-ovi, odnosno ne razume čemu oni služe (zbirno 94%), dok 6% ispitanika zna za ovaj mehanizam i razume njihovu svrhu (što predstavlja uvećanje od dva procentna poena u odnosu na 2019. godinu).

Rezultati ispitivanja koja se odnose na zadovoljstvo radom lokalnih institucija nam govore da su građani i dalje nezadovoljni nivoom odgovornosti, savesti i usklađenosti rada lokalnih organa sa njihovim interesima i potrebama.

Naime, za većinu institucije koje su testirane u ovom istraživanju više od dve trećine građana izjavilo je da su korumpirane bar malo (manje od dve trećine nalazimo samo u slučaju predsednika).

Skoro polovina ispitanika je iznela stav da su zdravstvene institucije (47%) i inspekcije (46%) korumpirane u velikoj meri.

Kada su upitani da izdvoje samo jednu instituciju koju smatraju najkorumpiranijom u Srbiji ispitanici su kao i u prethodna dva istraživanja odgovorili da je to zdravstvo.

Kada je reč o izboru jedne najrasprostranjenije koruptivne aktivnosti u Srbiji to je korišćenje položaja radi zapošljavanja rođaka ili prijatelja (19%) i korišćenje prijateljskih veza sa osobama koje su zaposlene u javnim ustanovama radi lakšeg i bržeg obavljanja poslova (18%).

Kao najefektivniju meru u sprečavanju korupcije i borbi protiv iste, 46% građana Srbije vidi stroge kazne, uključujući i zatvorske, za one koji mito daju ili nude.

Više od polovine ispitanika (52%) slaže se sa tvrdnjom da je korupcija uobičajeni način ponašanja, odnosno sastavni deo kulture i navike u društvu, dok je stepen slaganja sa stavom da korupcija u Srbiji predstavlja način da neki stvari ostvare svoja osnovna prava i probleme nešto manji i iznosi 44%.

U slučaju da se nađu u situaciji da službenik ili zaposleni u javnoj upravi od njih traži mito, 33% ispitanika ne bi platilo, 18% bi potražilo nekog da im pomogne bez plaćanja, a u odnosu na prošlu godinu, za nijnasu opada i broj ispitanika koji bi slučajeve mita prijavili nadležnim Agenciji za sprečavanje korupcije ili medijima.

Najčešći razlozi zbog kojih građani ne bi prijavili državnog službenika za traženje mita su uverenje da to ništa ne bi promenilo (20%), da je veoma teško dokazati ovakve radnje (19%) ali i stav da se u ne cene oni koji prijavljuju korupciju (12%).

Zbirno 9% ispitanika ne zna načine na koje je moguće prijaviti korupciju, a svaki dvadeseti ispitanik je potpuno pasivan.

Kada je reč o faktorima koji najviše ometaju suzbijanje korupcije, kao najvažniji 35% građana prepoznaje rasprostranjenu korupciju u organima za sprovođenje zakona..

Uprkos raširenom stavu građana da je korupcija raširena među institucijama u Srbiji, velika većina građana nikada nije ni bila u kontaktu sa bilo kojom od tih institucija (njih 78%).

Istraživanje javnog mnjenja sprovedeno je u periodu između 01 i 21. novembra 2020. godine na teritoriji Republike Srbije bez Kosova i Metohije na reprezentativnom uzorku od 1175 punoletnih građana Srbije. Kao istraživački instrument je korišćen upitnik koji se sastojao od 116 pitanja. Izrada ove analize omogućena je uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) odnosno USAID-ov Projekat za odgovornu vlast.