Foto: printsceen N1

Čim su slučaj kuma predsednika Srbije, koji je izazvao saobraćajni udes, dok je po izveštaju policije bio pod dejstvom alkohola i droge, preuzele institucije sistema, počela su da važe pravila za privilegovane. Urađena, a naročito izbegnuta testiranja mogla su samo da predstavljaju pomoć osumnjičenom, objavio je nedeljnik Radar.

Nedeljnik Radar je imao uvid u službena dokumenta o saobraćajnoj nezgodi 6. marta 2023. na Dedinju, kada je Nikola Petrović, kum predsednika Republike vozeći skupoceni automobil „meklaren“ i ne poštujući prvenstvo prolaza udario vozilo. Tom prilikom povređene su dve žene.

Javnost je za saobraćajni udes saznala odmah, putem medija. Ali čim su slučaj kuma preuzele institucije sistema, počela su da važe pravila za privilegovane – izostalo je zadržavanje, ređala su se sumnjiva veštačenja, počeo je progon policajke Katarine Petrović koja je otkrila da je po prijavi policije kum predsednika izazvao udes pijan i drogiran, predmet se prebacuje u prekršajni sud…, podseća Radar.

Kako su testiranja pomogla osumnjičenom

U prvom izveštaju, koji je sačinila policija 6. marta prošle godine, u koji je Radar imao uvid, piše da je Petrović testiran na licu mesta i da mu je izmereno 0,41 promila alkohola u krvi. Testiran je odmah i brzim testom za narkotike i bio je pozitivan na kokain. Dve povređene žene u drugom vozilu bile su negativne na oba testa.

Istog dana Petrović je odveden na VMA. Pravila propisuju dva testiranja alkohola. Ali, urađeno je samo jedno, koje je pokazalo 0,46 promila. Za narkotike uopšte nije rađeno testiranje iz krvi, iako je uobičajeno da se ono uzima iz istog uzorka.

Na narkotike je Petrović na VMA testiran jedino analizom urina, a veštaci su naveli da je imao 0,34 miligrama po litru metabolita kokaina. Nalaz na drogu potpisale su načelnica Odeljenja za toksikologiju Snežana Đorđević, načelnica Instituta za toksikologiju i farmakologiju Vesna Kilibarda i zamenica načelnice Centra za kontrolu trovanja Jasmina Vrvić Stošić. Nalaz za alkohol potpisale su doktorke Đorđević i Kilibarda.

Od tada se predmet nalazio u Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu, da bi više od deset meseci kasnije, 29. januara 2024, veštak specijalista sudske psihijatrije Aleksandar Milošević napisao da se alkoholemija (prisustvo alkohola u trenutku saobraćajne nesreće) ne može precizno utvrditi. On je, ipak, dodao da se najverovatnije kretala od 0,1 do 0,2 promila (dozvoljena količina alkohola iznosi do 0,2 promila).

Za kokain je konstatovao: „Jedini siguran pokazatelj dejstva ovog narkotika bila bi analiza krvi, jer on ima dejstvo dok je prisutan u krvi“. A upravo to je i propušteno da se utvrdi.

To je bio osnov da tužilaštvo odustane od krivičnog gonjenja Petrovića i predmet ustupi prekršajnom sudu.

Veštaci sa dugogodišnjom praksom za Radar navode da ovako urađena testiranja nemaju upotrebnu vrednost u postupku, jer ne objašnjavaju uticaj alkohola i narkotika prilikom saobraćajne nezgode i da tako urađeni mogu samo predstavljati pomoć osumnjičenom.

Specijalista sudske medicine i vanredna profesorka Medicinskog fakulteta u penziji, Ivanka Baralić Obradović, jedina je javno pristala da komentariše veštačenje nakon uvida u nalaze Nikole Petrovića. Ona kaže zaRadar da ne može da prihvati ova veštačenja jer nisu urađena po principima savremene medicinske nauke i prakse.

„Osnovni propust je što nije rađen test na prisustvo psihoaktivnih supstanci u krvi. Petrović je imao metabolite kokaina u urinu, što potvrđuje da je sigurno uzimao kokain. Neverovatno je da mu u Beogradu, gde je sve dostupno, ne rade test na prisustvo psihoaktivnih supstanci u krvi, kada su već uzeli krv na analizu za alkohol. Sa nalazom kokaina u krvi znalo bi se kada je tačno i koliko je uzeo tog narkotika. U Institutu za sudsku medicinu u Beogradu postoji najsavremenija toksikološka laboratorija, u kojoj je na osnovu analiza moglo da se ustanovi kada je i koliko neko koristio drogu, kada je uzeo i u kojoj količini. Da su hteli da ti nalazi budu precizni, nadležni bi Petrovića odveli u Institut za sudsku medicinu gde bi se uradile sve neophodne analize. Nakon toga obavilo bi se kvalitetno sudskomedicinsko veštačenje“, rekla je sagovornica Radara.

Dugi propust je, precizira dr Ivanka Baralić Obradović, to što nije dva puta uzeta krv Nikole Petrovića u razmaku od pola sata ili najviše jednog sata, što je, kako naglašava, doktrinarni stav u svim ovakvim slučajevima.

Dve analize krvi su, objašnjava, neophodne krvi kako bi se odredila tačna koncentracija alkohola u vreme saobraćajne nezgode.

„Zato je nemoguće, bez dva nalaza, da se izračuna bilo koja vrednost koncentracije alkohola u krvi, pa ni ona od 0,1 do 0,2 promila, koju u svom izveštaju navodi veštak. Mislim da je to krajnje proizvoljno napisano, odnosno nije bazirano na medicinski utvrđenim činjenicama. Ovako je ekspertizna vrednost krajnje irelevantna za sud“, zaključuje dr Baralić Obradović.

Umesto zadržavanja u policiji – prekršajni postupak

Advokat Ivan Ninić, koji je pogledao sva dokumenta vezana za ovaj slučaj, navodi da celokupni događaj na najbolji način ilustruje funkcionisanje institucija u Srbiji.

„Da novinari, iste večeri, nisu saznali za nezgodu, verujem da bi policija u saradnji sa tužilaštvom sve zataškala. Pitanje je da li bi uopšte Nikola Petrović bio evidentiran u policijskim izveštajima kao vozač meklarena, već bi možda naprasno dobio ulogu suvozača. Ne treba zaboraviti da je najveća briga policije bilo pitanje foto-reporterima portala Nova.rs te večeri odakle im informacija o događaju. U vreme uviđaja Petrović svoj identitet prikriva kapom od jakne, čak i dok sedi u policijskom automobilu, a takvu ‘privilegiju’ uglavnom nemaju ostali vozači od kojih se, radi sastavljanja zapisnika, prikupljaju lični podaci nakon saobraćajne nezgode. Najbizarnija okolnost zataškavanja ovog slučaja je politička odluka da se uhapsi i suspenduje policajka Katarina Petrović“, kaže advokat Ninić.

On napominje da se oštećene u ovom slučaju nisu javno oglašavale i da javnost ništa ne zna o povredama koje su zadobile.

„Policija iste večeri ima nesporno utvrđenu činjenicu o prisustvu umerenog stanja pijanstva i prisustva kokaina kod Petrovića. On je, kao vozač, upravo u takvom psihofizičkom stanju izazvao neposrednu opasnost po život svih učesnika u ovom saobraćajnom udesu. Nelogično je da policija nije privela i zadržala takvog vozača. Ukoliko jezički, logički i ciljno tumačimo odredbu člana 283. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, tačno je da granica umerene alkoholisanosti nije razlog za policijsko zadržavanje, ali prisustvo psihoaktivnh supstanci u organizmu jeste. I zakonodavac propisuje da će se vozač pod dejstvom psihoaktivnih supstanci, po naredbi policijskog službenika, zadržati u prostorijama policije najduže do 12 sati. Sada, godinu dana kasnije, vidimo da su iz predmeta naprasno `isparili` i alkohol i kokain, što valjda treba da opravda i tadašnje postupke policije“, navodi advokat Ninić.

Napominje da je tužilaštvo godinu dana tražilo način kako da „ispegla“. Dva dana pred nastupanje relativne zastare, što je period u kome se prekršajni postupak mora pokrenuti, predmet se iz tužilaštva seli u prekršajni sud. Istog datuma, kada u sudu primaju predmet, donose rešenje i pokreću prekršajni postupak koji u roku od godinu dana mora biti okončan.

Ceo tekst čitajte na sajtu Radara.