Foto: Pixabay, ilustracija

Čak 90 odsto javnih tužilaca veruje da odgovor javnog tužilaštva na korupciju nije adekvatan niti dovoljan, a gotovo svi (97 odsto) smatraju da korupcija u društvu postoji, saopšteno je iz Udruženja javnih tužilaca Srbije.

Neprimereni uticaji i pritisak unutar javnotužilačke organizacije najveće su prepreke za uspešnu borbu protiv korupcije. Tužioci, u velikom broju, nisu upoznati sa zakonskim rešenjima koja, s jedne strane, povećaju njihovu samostalnost a, sa druge, smanjuju ovlašćenja njihovih nadređenih (glavnih tužilaca i Vrhovnog tužioca).

Ovo su samo neki od podataka iznetih na konferenciji „Jačanje kapaciteta tužilaca u borbi protiv korupcije“, koju je danas organizovalo Udruženje javnih tužilaca (UTS).

Podaci su rezultat ankete i panel diskusija sa tužiocima koje je UTS, uz podršku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva, organizovalo tokom prošle godine u 8 gradova u Srbiji. U anketi je učestvovalo više od 100 javnih tužilaca iz cele zemlje. Cilj razgovora sa tužiocima je bio da se utvrdi da li su i u kojoj meri novi tužilački zakoni uticali na svakodnevni rad tužilaštva, posebno u predmetima koji se tiču korupcije i organizovanog kriminala.

„Brojni izazovi stoje na putu implementacije tužilačkih zakona i oni su subjektivne i objektivne prirode. Subjektivni se odnose na našu pravnu kulturu i na to da tužioci najpre sami moraju da prihvate da su samostalni. A objektivni se ogledaju u otporu i opstrukciji koja dolazi iz samog vrha javnotužilačke organizacije“, rekla je predsednica Predsedništva UTS Lidija Komlen Nikolić koja je i tužilac Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu.

Ambasador Velike Britanije u Srbiji, poručio je da su rezultati istraživanja i okruglih stolova otkrili zabrinjavajuću realnost – da javni tužioci nemaju potpuno razumevanje i nisu informisani o tome šta nove zakonodavne promene znače za njih.

Rukovodilac odeljenja za suzbijanje korupcije pri Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu Branislava Vučković, naglasila je da je od velike važnosti za borbu protiv korupcije da tužioci aktivnije komuniciraju sa javnošću.

„Sva tužilaštva, na primer, imaju sajtove, neki redovno objavljuju informacije, neki kasne a neki drugi ih zatrpavaju prevelikim brojem vesti. Ali, to nije dovoljno“, navela je ona.

Izborni član Visokog saveta tužilaštva Predrag Milovanović istakao je da je reforma tužilaštva, ujedno, i reforma tužilaca.

„Tužilaštvo je anahroni birokratski aparat i potrebna nam je mentalna redefinicija. Korupcija nije samo pravni već opšti društveni problem“, naveo je on.

Kao jedna od najvećih prepreka za samostalnost u radu navodi se postojanje neprimerenog uticaja unutar tužilačke organizacije, pa čak 93 odsto javnih tužilaca veruje da će uvođenje definicije neprimerenih uticaja povećati nezavisnost javnih tužilaca, dok njih 92 odsto smatra da će zabrana zloupotrebe hijerarhijskog uticaja glavnih javnih tužilaca imati efekte na jačanje profesionog položaja javnih tužilaca.

Jedna od značajnih novina predviđenih u novom Zakonu o javnom tužilaštvu je ukidanje obaveze javnih tužilaca da obrazlažu svoje odluke glavnom javnom tužiocu. Nakon više od 6 meseci sprovođenja novog Zakona, samo 9 odsto javnih tužilaca je prepoznalo da postoji razlika u praksi i da oni ne obrazlažu svaki pojedinačni predmet i odluku glavnom javnom tužiocu, pokazali su rezultati ankete koje je sprovelo udruženje.

Oko 20 odsto javnih tužilaca ne očekuje da se pojavi bilo kakva promena u budućnosti, dok 42 odsto javnih tužilaca veruje da će efekti ovih promena zavisiti od svakog javnog tužioca ponaosob i njihove spremnosti da poštuje svoja prava.

Samo 58 odsto javnih tužilaca veruje da će biti ohrabreni da predstave svoje mišljenje u nekom posebnom slučaju. 88 odsto anketiranih javnih tužilaca veruje da će nova zakonska rešenja koja se odnose na njihov profesionalni status doprineti borbi protiv korupcije.

Većina tužilaca – 94 odsto veruje da će promene u uređenju odnosa između policije i javnog tužilaštva doprineti efikasnosti u borbi protiv korupcije. Uspostavljanje “tužilačke policije” je prepoznato među većinom javnih tužilaca kao dobar pristup za unapređenje saradnje između policije i javnih tužilaca, dok je druga opcija uvođenje istražitelja u tužilački sistem.

Izvor: N1