Foto: CEMA - Luka K.

Krunu svakog uloženog takmičarskog truda predstavlja medalja na grudima ili pehar u rukama pobednika. Nema tog sportiste, takmičara, malog ili velikog, mladog ili starog da mu odsjaj medalje ne izmami osmeh na lice. Kada uzmete pehar u ruke da li ste se zapitali ko izrađuje sva ta odličja?

Pre skoro četvrt veka, odnosno 1999. godine u Čačku je osnovano Uduženje paraplegičara. Već par godina kasnije, 2005. godine, u okviru udruženja počelo je sa radom preduzeće za zapošljavanje i profesionalnu rehabilitaciju osoba sa invaliditetom „Pehar – UP“. Uz pomoć prijatelja i saradnika iz Aranđelovca, države i stranih donatora pokrenuli su proizvodnju medalja i pehara uz usluge graviranja.

- Preduzeće “Pehar UP”  je prvo u ovom delu Srbije osnovano po Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Bilo je jako teško u početku i kada se vratimo u taj period ni sami ne znamo kako nam je sve to uspevalo. Verovatno su mladalački polet, entuzijazam i želja da se profesionalno dokažemo bili presudni. Osvajali smo deo po deo tržišta, širili proizvodni program, svakodnevno se suočavali sa novim izazovima i na kraju uspeli da dosegnemo i do kupaca van naše zemlje – priseća se Vladan Petković, predsednik Udruženja paraplegičara Čačka.

Preduzeće ''Pehar'' trenutno ima 7 zaposlenih osoba sa invaliditetom na neodređeno vreme i više povremeno angažovanih lica.

U svojoj ponudi Pehar Up nudi: medalje, pehare, diplome, plakete, usluga štampe na tekstilu, usluge graviranja i veza. ADRESA: Preduzeće "Pehar – UP" d.o.o. Čačak, Ul. Solunska, br.20 Telefon za kontakt: +381-32-33-44-13, e-mail: info@upc.rs

- Za ovih osamnaest godina sam Zakon o rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom je nekoliko puta menjan, a mi smo morali da se prilagođavamo svim tim promenama. Veliki podstrek i odskočna daska je bilo kada je ovim Zakonom uvedeno subvencionisanje dela zarada zaposlenih osoba sa invaliditetom. Zatim smo imali pravo da konkurišemo na javnim pozivima za dodelu mašina i uspeli smo da proširimo delatnost sa mašinom za vez.

Narednih godina je, po rečima Vladana Petkovića, država je dosta pomagala razvoj ovog preduzeća kako kroz navedene subvencije, tako i kroz obezbeđivanje i repromaterijala za rad. Međutim, ta podrška je zatajila od 2014. godine kada je ukinuta mogućnost za dobijanje novih mašina.

- Bilo je uspona i padova, ali smo do perioda pandemije funkcionisali zaista dobro. Kako je krenuo problem sa kovidom posao je stao i sada je u toku borba za opstanak. Pomoć države i u repromaterijalu i kroz javne pozive je izostala i skoro svih 60 preduzeća u Srbiji koja posluju na ovaj način su u problemu. Bez te pomoći, koju smo do sada imali, u ovakvim tržišnim uslovima nemoguće je opstati – kaže Petković.

Udruženje paraplegičara je pre godinu dana dobilo novi prostor i u planu je bilo novo  zapošljavanje osoba sa invaliditetom, ali zbog trenutne sitacije dovodi se u pitanje funkcionisanje preduzeća.

Na pitanje da li se lokalna samuprava uključila u razvoj preduzeća Vladan odgovara da od njih nisu ni tražili pomoć.

- Do sada nismo tražili pomoć od lokalne samouprave. Oni su nabavljali od nas pehare i medalje, što je naravno jedan vid podrške, ali u samom razvoju preduzeća oni nisu učestvovali. Sada nam je potrebna pomoć u nabavci nove mašine jer je ova koju imamo na granici da prestane sa radom i prinuđeni smo da od lokalne samouprave tražimo pomoć.

Značaj razvoja ovakvih preduzeća je višestruk. Osim činjenice da je najranjivijim grupama obezbeđen siguran izvor prihoda, nemerljiv je značaj njihove socijalne uključenosti i psihološke snage. Pehar UP je jedino predzeće u Čačku koje posluje po ovom modelu i njegov opstanak trebalo bi da bude u interesu svih lokalnih aktera.

Kada je u pitanju novi Zakon o socijalnom preduzetništvu Vladan Petković navodi da još uvek nije jasno šta sve taj zakon obuhvata i kako će se primenjivati.

- Dok ne dobijemo smernice i dok se ne implementira u lokalnoj samoupravi Zakon je samo mrtvo slovo na papiru. Potrebne su konkretne odredbe, benefiti, tačne procene iznosa finansijske i ostale pomoći da bi to zaista zaživelo.

U međuvremenu, svi poslodavci u Republici Srbiji koji imaju 20 ili više radnika su obavezni da zaposle osobe sa invaliditetom. Ako to ne učine plaćaju “penale” državi. Prethodne godine se na ime tih “penala” u državnu kasu slilo više do pet milijardi dinara, a država je izdvojila za preduzeća koja zapošljavaju osobe sa invaliditetom svega 625 miliona.

- Ne tražimo mi nikakva druga sredstva već ona koja se na osnovu tog Zakona sliju u budžet. Kada bi taj novac država zaista opredelila za podsticaje preduzećima koja upošljavaju, pre svega, lica iz ranjivih grupa rešili bi problem nezaposlenih osoba sa invaliditetom u roku od par godina. To je Slovenija uradila i mislim da bi trebalo da sledimo model koji se u praksi pokazao jako uspešnim – ističe Petković.

Da podsetimo, Srbija je zemlja sa najvećim ekonomskim nejednakostima u Evropi u kojoj više od petine zaposlenih ima niske zarade a više od 2,7 miliona stanovnika živi u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti. Stiče se utisak da, već decenijama, za Vladu Srbije iskorenjivanje siromaštva nije na listi prioriteta. U prilog tome je i podatak da je Srbija jedina država u regionu koja nije preduzela po­sebne mere podrške za najsiromašnije tokom KOVID-19 krize već se ta podrška bazirala na nekoj vrsti uravnilovke. Zato je od izuzetne važnosti da se inicijative za smanjenje siromaštva, posebno osetljivih grupa, ne baziraju samo na ličnoj borbi entuzijasta već na podršci celog društva.

Izvor: Cemaforum.rs