Foto: Printscreen FB

Prenosimo tekst i video snimak koji nam je ustupila Ljupka Mihajlovska:

Pozivam Danicu Grujičić da se kao nadležna ministarka hitno pozabavi akreditacijom (privatnih i državnih) zdravstvenih ustanova i istima oduzme licence za rad ukoliko ne ispunjavaju osnovne standarde pristupačnosti za osobe sa invaliditetom!

Ovakva sistemska diskriminacija u zdravstvu postala je neizdrživa!

Šta vi radite kada vas sistemski diskriminišu?

Šta vi radite kada vas (lekarska) struka diskriminiše?

Da li ćutite i kažete "ma neće se ništa promeniti, sistem je takav" ili sebe vidite kao jednu malu kariku tog sistema?

Nekoliko sati razmišljam da li da objavim ovaj video, koji sam po sebi ne objašnjava šta se tačno dogodilo, ali iz kog se vidi bol, patnja i nemoć nekih ljudi i isto tako bahatost, zatupljenost i površnost nekih drugih ljudi.

Na kraju kažem sebi, pa jesu li te tolike godine osnaživali i osnaživale razne organizacije da bi hrabro ćutala na nepravdu, diskriminaciju i razne neprihvatljive društvene pojave i uvijala sve to u neke prazne apele i saopštenja ili da bi digla glas i ohrabrila one kojima je tvoj povišen glas poslednja nada da nijedna borba nije uzaludna.

ŠTA SE DANAS DESILO?

Pre nedelju dana zakazala sam pregled u jednoj privatnoj ordinaciji koja se bavi ispitivanjem alergija kroz kvantnu medicine (vid medicine priznat koliko i akupunktura i homeopatija).

Imala sam pozitivno iskustvo 2015. godine da njima, kada mi je prepisani režim organizam doveo u dobro stanje po svakom pitanju.

Ovog puta, fokus je bio na mom bratancu koji gotovo od rođenja ima problema sa alergijama i uredno se leči terapijom iz Torlaka, ali sam ja predložila bratu i snajki da ga odvedemo u Centar Za Eliminaciju Alergija i vidimo šta kaže kvatna medicina, da li reaguje na još nešto, jer uprkos redovnoj terapiji i dalje ima dosta problema.

Usput sam htela i ja da se testiram i vidim šta bi trebalo da izbegavam, kako od namirnica, tako i od raznih drugih stvari kao što su detedženti i slično.

Prilikom zakazivanja nisam pitala da li je ordiacija pristupačna, jer znam da nije (imaju stepenice, prilično strme, radi se o visokom prizemlju). Pošto smo krenuli svi zajedno (brat, snajka, bratanac i ja) osećala sam se komotno da me brat popne, iako izričito izbegavam da me neko nosi, osim kada nešto privatno neodoljivo želim ili mi je veoma neophodno. Došli smo na vreme i nakon što me je brat popeo pokušali smo da uđemo u ordiaciju.

Usledilo je nešto neverovatno, na naše opšte zaprepašćenje.

Čim smo otvorili vrata, pretpostavljam medicinska sestra, bez osmeha na licu i sa negodovanjem, bez dobar dan, rekla je:

- Ne možete da uđete, vrata se ne otvaraju. Zašto niste rekli da ste u kolicima, ja takvim pacijentima kažem da ne dolaze.

Usledio je šok, očekivala sam da će reći: što niste rekli da ste u kolicima da nabavim pajser ili tako nešto, a ona bez trunke svesti izgovara JA TAKVIM PACIJENTIMA KAŽEM DA NE DOLAZE.

S jedne strane, važno mi je bilo da brat i snaja veruju u kliniku, s druge strane poželela sam da joj momentalno izrecitujem oba antidiskriminaciona zakona i Konvenciju u jednom dahu. Ipak se odlučujem da mirno nastavim razgovor.

- Ne brinite, evo brat će da otvori drugo krilo vrata, dovoljno je jak i visok da odglavi ove (vetovatno) zarđale rajbere.

Ona nervozno, bez ikakvog pokušaja da se izvini i pokaže empatiju objašnjava da vrata ne mogu da se otvore.

- Kažem da sam ulazila kroz ta vrata 2015. godine, da nije moguće da u 21. veku postoje vrata koja ne mogu da se otvore.

Sestra odgovara da radi 18 godina i da se vrata nikada nisu otvarala.

Pitam je kako su uneli nameštaj i da li ju je sramota ako ona radi 18 godina i da za 18 godina niko nije rešio otvaranje vrata?  Ona me samo bledo gleda.

Brat i snaja ćute (ne mešaju se, kako i treba).

Na kraju ja kažem da li ovde ima neko nadležan i da želim s nekim da razgovaram ko ima neke ingerencije.

Ona poziva doktora (koji u tom trentku obavlja pregled) dokror izlazi i obraća se meni tako što  kaže da smo mi došli da se svađamo, a ne da rešimo problem.

Ja pominjem zakone, struku, pravo pacijenta i pitam kako pregledaju osobe sa invaliditetom? Pitam kome su namenjeni? Sportistima? Eliti? Kome? On me pita šta hoću, ja kažem da ostvarim pravo na pregled kao i svi drugi.

U tom trenutku se ubacuje brat koji kaže: "Ja se nikad ne ubacujem, ali sada moram. Kako uvek smirujete i raspravljate sa diskriminisanom stranom, zašto se ne obratite sestri koja je bila neljubazna i zašto ne vidite svoju odgovornost u svemu ovome?"

Na kraju nam kaže da napustimo objekat, ja nisam htela. Šta sam htela? Htela sam da mi kaže: Gospođo, razumem kako se osećate, zaista je neverovatno da jedna vrata mogu biti uzrok diskriminacije. Rešićemo to do narednog pregleda. Da li želite da nekako nađemo način da vas pregledamo?. Ne, to nismo dobili.

Na kraju, potpuno revoltirani uspeli smo da snimimo ovaj kratak snimak. Naravno da se ja tu neću zaustaviti.

Zahtevaću od nadležnih institucija, da sve ove podrumske, tavanske, suterenske prostorije bilo da se u njima nalaze ginekološke ordinacije, stomatološke ordinacije, ili bilo kakve druge zdravstvene ustanove ne mogu da dobiju akreditaciju ako nisu pristupačne!

A vi što ovo čitate, bar podelite, ako ništa drugo i znajte, čak i da sam Biomed 4 pila, u ordinaciji ne bih bila! 

Ljupka Mihajlovska

Izvor: Cemaforum.rs