Foto: Bus plus produkcija / Epicentar press

Radni sporovi, ukoliko dođe do suđenja, u Srbiji mogu da traju godinama pa i decenijama. Međutim, ukoliko se rešavanje sporova između poslodavaca i zaposlenih sprovode u republičkoj Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova taj proces bi mogao biti završen za samo 30 dana.   

U Osnovnom sudu u Čačku, u okviru programa Otvorena vrata pravosuđa, predstavljene su aktivnosti i nadležnosti ove Agencije koja postoji već 19 godina i za to vreme je rešeno 22300 radnih sporova. Pred ovim državnim organom se u proseku godišnje pokreće oko hiljadu postupaka: od različitih naplata, radno-pravnog odnosa, mobinga, štrajkova do pregovaranja oko kolektivnih ugovora. Jedan od osnovnih zadataka postojanja ove institucije je rasterećenje pravosuđa.

Republička Agencija za mirno rešavanje radnih sporova je poseban organ u sistemu državne uprave Republike Srbije koji je nadležan za rešavanje kolektivnih i individualnih radnih sporova. Kolektivni radni sporovi se rešavaju metodom mirenja, a individualni metodom arbitraže.

Postupak pred Agencijom je limitiran na 30 dana ali kod kolektivnih sporova može da se produži za još maksimalno 30. Nedostatak je što Agencija za mirno rešavanje sporova nema opštu nadležnost već isključivo u taksativno navedenm sporovima može da deluje.

Agencija je prepoznata i u rešavanju problema koji se odnose na zlostavljanje na radu. Otvorena je i MOBING SOS linija koja pruža besplatnu pravnu pomoć za sve one koji smatraju da imaju takvih problema. “Na broj 0800-300-601 svi građani koji sumnjaju da ih neko mobinguje ili zlostavlja na radu mogu dobiti besplatnu pravnu pomoć,” kaže dr Ivica Lazović, direktor Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova.

“Postupak se pokreće veoma jednostavno,” objašnjava dr Lazović, “podnošenjem jednog obrasca koji možete sami popuniti. U tom smislu je procedura fleksibilna i ima potpuno je drugačiji proces u odnosu na sudove”.

Jedino što je problematično u celom procesu je neophodna saglasnost i druge strane.

-”Da biste se pomirili mora da se usaglase i poslodavac i zaposleni. Dobiti saglasnost je najteži deo posla, procentualno u 60% slučajeva dobijemo saglasnost dok u 40% druga strana odbije i tada se obustavlja postupak”, kaže Lazović i dodaje da “arbitražno rešenje koje se donosi ima snagu sudske presude – pravosnažno je i izvršno i to je još jedan benefit postupka’’.

Ivan Drobnjak, sudija Osnovnog suda u Čačku ističe da je “sudski spor, kao poslednje rešenje uvek tu, ali ako ima i najmanje šanse da se postupak reši pred Agencijom to je bolja opcija,” Drobnjak dodaje i da “kroz program “Otvorena vrata pravosuđa” sud ima proaktivan stav da se kroz neposrednu komunikaciju sa građanima pruži informacije o tome kako mogu, na najbrži način, da ostvare svoja prava”.

Evropska praksa je pokazala da je ovo jedan od najboljih modela za kolektivnu i individualnu zaštitu prava radnika. U Srbiji u kojoj je jaz između poslodavaca i zaposlenih sve veći pitanje je koliko ovaj model može da bude efikasan? Ipak, čačanski advokati i sudije smatraju da efikasnost nije upitna jer je, pre svega, ovaj model besplatan i oročen na samo 30 dana za završetak spora.

Panel diskusiju „Mirno rešavanje radnih sporova“ organizovao je Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM) iz Beograda zajedno sa Osnovnim sudom u Čačku. Moderator ovog događaja bio je Blažo Nedić, advokat i medijator, a logističku podršku pružio je Centar za monitoring i aktivizam – CEMA iz Čačka.

Izvor: Cemaforum.rs