Percepcija građana o socijalnom preduzetništvu (5)

Drugi deo istraživanja ''Socijalno preduzetništvo – treći stub ekonomije'' koje je sprovelo Udruženje Centar za monitoring i aktivizam – CEMA ima za cilj cilj da se obezbede podaci o potrebama i podsticajima neophodnim za osnivanje ili razvoj socijalnih preduzeća.

Podsećamo, istraživanje je sprovedeno je u periodu od 1. oktobra do 10. novembra, 2022. godine i učestvovalo je 220 ispitanika/ca.

Kada je u pitanju odluka o pokretanju sopstvenog biznisa, više od polovine ispitanih, 57,2%, tvrdi da je spremno za takav poduhvat, dok 28,9% nije sigurno da su spremni da se upuste u poslovne vode. Prema dobijenim rezultatima, 11,8% anketiranih je kategorično da ne bi pokrenuli neki samostalni posao. Među dopisanim odgovorima nama je bio posebno zanimljiv jedan koji glasi: ''Ako bih bila u mogućnosti da pokrenem održivo socijalno preduzeće – da''. To nam govori da građani shvataju da je održivost socijalnog preduzeća osnova za njegovo dugoročno društveno korisno poslovanje.

Odgovori na prethodno pitanje se drastično menjaju kada se dopune pitanjem Da li biste pokrenuli sopstveni biznis uz određene olakšice? U ovakvoj situaciji i pod ovakvim uslovima čak 71,1% ispitanika/ca je spremno za nove izazove i poslovne poduhvate. Međutim, i dalje je 17,8% nesigurnih u takvu odluku, a 9,9% ispitanih je sigurno da ne bi pokrenulo sopstveni biznis čak i uz određene olakšice. Dakle, u odnosu na prehodno pitanje (Prikaz 8), procenat građana/ki koji bi se usudili da samostalno posluju povećao se za 14%. Ovakav rezultat nam govori da, uz pravi podstrek i podršku, građani prepoznaju solidarno preduzetništvo kao potencijalni model njihovog poslovanja.

Kada su u pitanju vidovi podrške u osnivanju ili razvoju socijalnog preduzeća učesnicima ovog istraživanja je ponuđeno pet odgovora uz mogućnost da odaberu više od jednog. Na osnovu dobijenih rezultata, građani najveću podršku očekuju od lokalnih samouprava, čak 60,5%, a potom od nadležnih ministarstva - 53,9%. Zanimljivo je i da skoro trećina anketiranih, 31,6%, ''oslonac'' vidi i u međunarodnim donatorima. I na kraju, za nas iznenađujući podatak je da se od porodice očekuje podrška tek kod 14,5% anketiranih, a od prijatelja još manje - samo 4,6%.

Sledeće, logično pitanje, odnosilo se na vrstu i modalitete podrške koju građani smatraju neophodnom u osnivanju ili razvoju socijalnih preduzeća. Sasvim očekivano, kao glavnu podršku građani navode finansijske subvencije što čini skoro polovinu svih odgovora - 49,3%. Stvaranje neophodnog pravnog okvira na lokalnom nivou identifikuje 18,4% anketiranih, dok 11,2% smatra da je potrebna pomoć u plasiranju robe/usluge. Edukacije su četvrte na listi sa 7,9%, a obezbeđen poslovni i/ili radni prostor smatra neophodnim 5,3% ispitanika/ca. Za marketinšku podršku opredelilo se samo 2,6% anketiranih.

I u ovom pitanju je ostala otvorena opcija da se dopiše odgovor koji nije ponuđen. Nama je bio posebno zanimljiv odgovor ''uspostavljanje mreže'' što zapravo i jeste neki od narednih koraka u razvoju socijalnog preduzetništva.

Imajući u vidu da je socijalno preduzetništvo biznis model koji sadrži i društveno odgovornu komponentu, pitali smo učesnike/ce istraživanja da li bi ovakav model podržali u svojoj lokalnoj zajednici. Veoma je ohrabrujuće je da bi čak 90,8% anketiranih podržalo ovaj koncept koji pored lične dobiti doprinosi i pozitivnim promenama u društvu. Od 220 evidentiranih odgovora samo jedan je bio negativan, dok je 7,9% nesigurno u svoju odluku.

Kada su u pitanju oblasti u kojima građani žele da doprinesu promenama odgovori su veoma raznoliki. Najveći broj anketranih, 33,1%, želi da doprinese u stvaranju inkluzivne sredine za osobe sa invaliditetom, kao i da doprinesu opštem privrednom razvoju - 31,7%. Potom sledi doprinos u zaštiti životne sredine - 19,7% ispitanika/ca i na kraju kulturnom razvoju - 9,9%. Na osnovu naše analize, veliki broj dopisanih odgovora ukazuje da građani imaju jasnu sliku koje su promene u lokalnim zajednicama neophodne i kako oni mogu tome doprineti.

Specifična misija socijalnih preduzeća je da svojim privrednim aktivnostima doprinesu blagostanju svojih članova, ali i čitave zajednice zato što se uspeh socijalnog preduzetništva ne meri novcem, već brojem ljudi kojima je pružena šansa da se osećaju potpuno ravnopravno, ostvareno i pre svega, dostojanstveno. Zato nam je bilo veoma važno da od građana dobijemo odgovor na pitanje šta je najveći potencijal socijalnog preduzetništva? Skoro dve trećine (58,6%) ispitanika/ca kao najveći potencijal socijalnog preduzetništva navelo je lakše zapošljavanje teško zapošljivih kategorija. Solidarnost i filantropiju označilo je 21,1% anketiranih, a 15,8% odgovora u održivom razvoju lokalne zajednice prepoznaje potencijal ovog biznis modela. Među dopisanim odgovorima izdvajamo: sve navedeno, angažovanje ljudi u skladu sa svojim sposobnostima i potencijalima, pravedna raspodela dobiti...

Na osnovu kompletno obrađenih podataka koji su dobijeni ovim istraživanjem, naš zaključak je da bi aktivnosti koje podstiču razvoj socijalnog preduzetništva trebalo sprovoditi u sledećim oblastima:

Kontinuirano informisati građane o značaju i benefitima solidarnih biznis modela, a kroz projektno finansiranje pružiti podršku medijima koji kandiduju ovu temu;
Definisati kontakt tačke (info centre) na lokalnom i nacionalnom nivou gde bi građani mogli dobiti informacije, dokumentaciju i sl. za osnivanje i razvoj socijalnih preduzeća;
Utvrditi potrebe lokalnih zajednica koje mogu biti zadovoljene iz ostvarene dobiti socijalnih preduzeće i u taj proces uključiti građane.

Napominjemo da ovaj spisak nije konačan, već da predstavlja prve korake ka intenzivnijem razvoju socijalnog preduzetništva u čemu se, u poređenju sa evropskom praksom, uveliko kasni.

Izvor: Cemaforum.rs