Pirot; foto: Cemaforum.rs

Curenje amonijaka iz auto-cisterne u Pančevu poslednji je u nizu ekoloških akcidenata u protekle dve sedmice. Prvo se pred samu Novu godinu prevrnula cisterna na pruzi kod Pirota iz koje je takođe iscurio amonijak a potom je kod Zaječara iskliznuo vagon koji je prevozio fosfornu kiselinu. Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović se oglasila samo posle katastrofe u Pirotu, i to neslavno, a nakon poslednje dve nesreće i ona i njeno ministarstvo ćute.

Stručnjaci upozoravaju da sistem u vezi transporta opasnih materija ne funkcioniše, i da nove akcidente tek možemo da očekujemo. Odgovornost ne preuzima niko, niti nudi rešenje za akutni problem. Posebno zabrinjava činjenica da se opasne materije noću prevoze kroz centar Beograda, o čemu aktuelni gradonačelnik Aleksandar Šapić nije ni obavešten, a da je samo kod izlivanja amonijaka više desetina građana primljeno u bolnicu, dok je u Pirotu dvoje preminulo.

Miroslav Aleksić, potpredsednik Narodne stranke, kaže za Danas da što se tiče odgovornosti za akcidente, glavno pitanje za tužilaštvo je kako je moguće da su odmah uhapšeni odgovorni iz privatne firme za izlivanje amonijaka u Pančevu, iako nije bilo mrtvih, dok za akcident u Pirotu nema rekcije iako je bilo i mrtvih ljudi.

– Razlika je u tome što su za nesreću u Pirotu odgovorni Irena Vujović i Goran Vesić, a oni su zaštićeni u državi u kojoj su institucije pod nogama vlasti. Dok je Vučićev režim na vlasti, očigledno je da zbog nekompetentnosti i razvaljene države možemo samo Bogu da se molimo da se izbegnu velike tragedije – poručuje Aleksić.

Savo Manojlović iz pokreta Kreni-promeni ističe za Danas da ne postoji sistem, niti lanac odgovornosti.

– Kao građani želeli bismo da verujemo političarima koji predstavljaju zvanične institucije, kao i da se osećamo sigurno zato što postoji sistem koji garantuje bezbednost građana. Voleli bismo da vidimo elementarni osećaj odgovornosti kod vlasti. Kada se desi ekološka nesreća, od političara očekujemo analizu, predlog rešenja. Ovde toga nema već se pokušava da se cela stvar zataška, a javnost zatrpa drugim temema – ukazuje Manojlović.

On ocenjuje da u državi vidimo netolerantan odnos prema novinarima, aktivistima i ljudima koji postavljaju pitanja, iznose činjenice i dobronamerno traže rešenje, i da se novinari i aktivisti najčešće vređaju i napadaju.

– Većina tih funkcionera se ne bavi svojim poslom. Oni niti donose odluke niti samostalno nastupaju u javnosti. Setite se tokom blokada kada su nas političari i ministri vređali a onda u jednom danu nakon odluke predsednika promenili zakone koje smo tražili. Vlast se više bavi zastupanjem interesa stranih kompanija, nego ekološkom bezbednošću Srbije – zaključuje Manojlović.

Podsetimo, nakon što se u okolini Pirota prevrnula cisterna iz koje je iscureo amonijak, zbog čega su dve osobe preminule, a preko 50 ljudi hospitalizovano, ministarka za zaštitu životne sredine je na konferenciji za novinare na sva pitanja odgovarala sa “što sam ja dužna da znam” i “ne razumem zašto mene to pitate“, smatrajući da ona nema potrebe da zna bilo šta u vezi sa ekološkim akcidentom u Pirotu. Očigledno je takav slučaj i sa drugim akcidentima, jer se posle njih čak nije ni oglašavala.

Izvor: Danas