Foto: Pixabay, ilustracija

Država je preko Elektroprivrede Srbije (EPS) ove godine na javnim nabavkama dodelila poslove vrednosti oko dve milijarde dinara firmi za mašinsku obradu metala "Feromont inženjering" iako ona državi za poreze duguje više od 34 miliona dinara, preneo je portal Pištaljka.

Ove poslove država je jednom od najvećih poreskih dužnika dodelila putem 42 javne nabavke EPS-a, na kojima je „Feromont“ čak 37 puta bio jedini ponuđač.

I firma „Bauvezen“, najveći poreski dužnik u Srbiji koji dobija poslove na javnim nabavkama, koja se nalazila na „crnoj“ listi Ministarstva građevinarstva zbog niza prekršaja kao što je loš kvalitet radova, poznata po probijanju rokova, državi duguje skoro 140 miliona dinara poreza, a za samo dve godine, samostalno ili u konzorcijumu, dobila je od države na tenderima poslove vrednosti tri i po milijarde dinara.

U isto vreme, podaci Poreske uprave pokazuju da ona postupke pokreće protiv građana za poreske dugove koji iznose svega 150 dinara.

Učešće poreskih dužnika u javnim nabavkama protivno je Zakonu o javnim nabavkama koji zabranjuje sklapanje ugovora s firmama koje nisu izmirile poreske obaveze. S druge strane, Zakon štiti poreske dužnike i dozvoljava im poslovanje ukoliko im je odobren zahtev za odloženo plaćanje poreza.

Zakon predviđa i zabranu učestvovanja u javnim nabavkama o čemu odlučuje prekršajni sud. Međutim, iz Kancelarije za javne nabavke Pištaljka je saznala da nijedna firma nikada nije dobila takvu zabranu.

„Kancelariji nije dostavljena nijedna sudska odluka kojom je izrečena mera zabrane bilo kojem privrednom subjektu, pa tako ni firmi Bauvezen“ – najvećem poreskom dužniku u Srbiji koji dobija poslove na javnim nabavkama, odgovorili su iz Kancelarije za javne nabavke.

„Bauvezen“ dobija poslove od beogradskih i državnih vlasti na kapitalnim projektima kakav je izgradnja autobuske stanice u Novom Beogradu i izgradnju kovid-bolnica u Kruševcu i Zemunu. Samo ove godine, dok su mediji pisali da gradonačelnik Leskovca preti ostavkom ukoliko „Bauvezen“ dobije još neki posao u tom gradu jer više od tri godine rekonstruiše tamošnji trg, upravo ta firma je pobedila na novih dvanaest tendera u Srbiji.

Većinu tih tendera su raspisala beogradska javna preduzeća: pet Gradsko saobraćajno preduzeće „Beograd“, a po dva „Beogradski vodovod i kanalizacija“ i Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.

Na gotovo sve tendere „Bauvezen“ je izašao kao član konzorcijuma koje predvodi firma „Hidrotim solušns“ (Hidroteam Solutions), osnovana pre dve i po godine. Prihodi „Hidrotima“ su već u prvih šest meseci poslovanja bili 300.000 evra, a u drugoj godini postojanja čak 9.000.000 evra.

Po poslednjem objavljenom finansijskom izveštaju, iz 2020. godine, „Bauvezen“ je imao 389 zaposlenih i zaradu veću od pola milijarde dinara. Finansijski izveštaj za 2021. godinu na sajtu Agencije za privredne registre ne postoji, što predstavlja još jedan prestup jer su firme obavezne da dostave te izveštaje.

Za razliku od računa firme „Bauvezen“ koji su zbog dugovanja blokirani u iznosu većem od jedne milijarde dinara, računi „Feromont inženjeringa“ su i dalje aktivni – vidi se na sajtu Narodne banke Srbije.

Po podacima sa sajta Agencije za privredne registre, „Feromont inženjering“ ima 701 zaposlenog radnika i samo je u prošloj godini prihodovao više od tri milijarde dinara. Od EPS-a je u poslednje dve godine samostalno, ili kao deo konzorcijuma, dobio 84 posla na javnim nabavkama od čega čak 73 puta kao jedini ponuđač.

I „Infrastruktura Železnica Srbije“ dodelila je posao od skoro četiri miliona dinara firmi „TTK Trafik“ koja pravi metalne proizvode i državi za porez duguje 38 miliona dinara. „TTK Trafik“ je na spisku poreskih dužnika već tri godine, a posao od države je dobio zajedno sa grupom ponuđača. Poreska uprava pokrenula je postupak prinudne naplate, ali račune te firme i dalje nije blokirala uprkos milionskim dugovima.

Samo prošle godine čak četiri firme sa liste najvećih poreskih dužnika pobeđivale su na državnim tenderima.

Jedna od njih je firma „Energia Gas and Power“, čiji se tadašnji direktor Velimir Gavrilović (savetnik za energetiku premijera Vojislava Koštunice od 2004. do 2007. godine, a sada konsultant za energetiku) pre samo dve godine hvalio je kako je to preduzeće najveći privatni snabdevač strujom u Srbiji.

Prošle godine je ta firma bila na visokoj, petoj poziciji najvećih poreskih dužnika u Srbiji, a ove godine je na spisku poreskih dužnika u stečaju.Ta firma državi sada duguje 580 miliona dinara neplaćenih poreza, a država joj je prošle godine dodelila poslove vrednosti 40 miliona dinara, i u tenderskoj trci je od te firme izgubio čak i ogranak državnog EPS-a „Snabdevanje“.

Firma koja je bila deo prepirke Stefanović – Papić – Đukanović

I firma „Tim sistems“ koja je prošle godine državi dugovala skoro 30 miliona dinara poreza, tada je ipak dobila četiri posla na javnim nabavkama kao jedini ponuđač i to od državnog Kliničko-bolničkog centra „Dragiša Mišović“ u Beogradu i od Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita.

Vlasnik firme „Tim sistems“ je Toni Apostolović koga je svojevremeno bivši ministar odbrane Nebojša Stefanović povezivao sa suvlasnikom sada ugašenog dnevnog lista „Objektiv“, Aleksandrom Papićem.

„Tim sistems“ je bio i predmet obračuna Stefanovića i poslanika Srpske napredne stranke Vladimira Đukanovića. Stefanović je, odgovarajući na optužbe bivše državne sekretarke MUP-a Dijane Hrkalović, rekao da Papić preko firme „Tim sistems“ Đukanoviću mesečno uplaćuje 240.000 dinara, dok je Đukanović tvrdio da su pojedini članovi porodice bivšeg ministra odbrane živeli u stanu te firme. Računi firme su blokirani u iznosu većem od dvesta miliona dinara.

Državni novac otišao je i firmi koja se bavi obezbeđenjem, „Ineks plus“ čiji su direktori 2018. godine uhapšeni jer su sa računa firme prebacivali novac na račune preduzetničkih radnji. Ta firma je kao prošlogodišnji poreski dužnik sa skoro 60 miliona dinara duga, te godine na javnim nabavkama državnih firmi samostalno i u grupi ponuđača zaradila skoro 400 miliona dinara.

Pored poreskih dužnika koji zarađuju na državnim poslovima, firme koje godinama čine „stalnu postavku“ spiska najvećih poreskih dužnika u Srbiji ne posluju, računi su im blokirani, ali su i dalje aktivne. Među njima su firma Marka Miškovića „Mera Invest“, firma ambasadora Srbije u Austriji Nebojše Rodića „Magma Prom“ i „Termol“ u posrednom vlasništvu porodice nekadašnjeg vlasnika „Kurira“ Radisava – Raje Rodića.

Te firme dužne su državi više od tri milijarde dinara i njihovi dugovi neometano rastu, čak i „Termolu“, čiji je delimični vlasnik, apsurdno, firma koja se bavi poreskim savetovanjem.

Miškovićeva firma „Mera Invest“, drugi najveći poreski dužnik u Srbiji, potražuje novac od države. Njen nenaplativi dug prema državi prešao je milijardu dinara, ali je u isto vreme tužila Republiku Srbiju pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova Svetske banke (ICSID). Po pisanju medija, „Mera“ potražuje 30 miliona evra, a spor nije okončan.

Uprkos tome što dugogodišnji veliki poreski dužnik „Mera Invest“ ne oseća posledice svojih dugovanja, Pištaljka je iz Poreske uprave saznala da „bilo koji iznos neplaćene poreske obaveze, čak i od nekoliko desetina dinara (na primer 150 dinara), može uticati na onemogućavanje poreskog obveznika da ostvari neko svoje pravo pred drugim nadležnim organima“.

Poreska uprava na mnogobrojna pitanja Pištaljke odgovorila je samo citirajući odredbe Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, uz tvrdnju da skrivajući podatke o poreskim dužnicima u stvari štite interese poreskog obveznika i javni interes.

Na zahtev da dostave podatke o tome da li su i kada probali da naplate svoja dugovanja od nekih od najvećih dužnika za porez u Srbiji i koliko je bilo prinudnih naplata među najvećima, a koliko među malim dužnicima i u kojim iznosima, Poreska uprava je odgovorila Pištaljki da te podatke ne može da otkrije javnosti da bi se poreski obveznici motivisali da poštuju zakon. Proizlazi da bi ih ta saznanja demotivisala.

Izvor: Beta/Pištaljka