Foto: Pixabay / Dragana

Većina Srba se danas vodi rečenicom: ĆUTI MOŽE I GORE. Može li ikad biti bolje, a ne u strahu od goreg da i mogućnost boljitka ostavljamo ze neke buduće dane koje, po svoj prilici, nećemo dočekati.

Istorija nas tera da povijemo glavu i ćutimo, ćutali smo pet vekova pod Turcima, čast izuzecima, dok nije dodijalo. Ćutali smo za vreme devedesetih, ali nam tad malo brže dogorelo do nokata (ne čekasmo 5 vekova) pa se pokrenusmo. Mali preokret i opet u ćutnju. Ćutimo od dolaska SNS na vlast. Pojedinci se opet bune, a ostali - glavu u pesak i trpi. Da li ćemo opet čekati pet vekova da se nešto promeni?

Šećer 109 dinara/kilogram, dizel 220 dinara, litar ulja oko 200 dinara, mleko 180 dinara, metar drva 10.000… Plate, za više od polovine Srbije 35 000 dinara. Struje biće-neće, gasa biće-neće, teško vreme nas čeka, čuje se sa malih ekrana. Kada smo mi to živeli u nekom dobrom i lepom vremenu? Možda mojih 37 godina je malo da se setim lepih dana, trebalo bi, ipak, sačekati pet vekova..

Sabiram mesečne troškove za nas četvoro - od toga troje dece (mesec oktobar):

• Doručak za školu minimum 100 dinara (mada đevrek je 60, jogurt 50, ni to ne mogu da priušte svaki dan) 3x100x21dan mesečno 6300 dinara, a da se hrane u kuhinji 2350*3 je 7050;
• Hemija za osnovne potrebe (prašak za veš, šampon, pasta za zube, ulošci) minimum 4000;
• Dvoje dece trenira, za treće nemam – 4000 dinara najmanje, plus gorivo, jer živimo u selu, pa moram da ih vozim;
• Gorivo samo za posao (bez odlaska kod lekara, treninga, bilo čega) 15km od grada mesečno se skupi sa sadašnjom cenom oko 10 000 dinara;
• Struja (nikad mi neće biti jasna potrošnja na selu, a kuvam na plinu) račun nije ispod 7000 dinara;
• Telefoni, internet, kablovska još 6000 dinara (naravno pod uslovom da nemate rate za telefon).

Sa ovim troškovima dođosmo do cifre od 37 300 dinara što je više od onoga što zarađuje polovina Srbije! A gde je ručak, večera, grejanje, komunalni troškovi, vikend, obuća, odeća, pribor za školu, ekskurzija, naočare (dete ima problem sa vidom) da ne pričam lečenje ako je neko bolestan.  Gde je letovanje –jer jedno dete ima psorijazu za koju je more spas? A gde je odlazak na koncert, u pozorište, izlet?

Ćutimo… treba nam tako! Umesto da svi kažemo dosta i pokrenemo se, svako nabije glavu u svoju rupu i kopaj dublje.. dok i to ne preoru neke strane kompanije, neki “rio-tintovi” kojima su nas prodali sa sve zemljom..

Dragana

Izvor: Cemaforum.rs