Srbija ima veliki neiskorišćen potencijal za zelenu energiju, ali neće da odreši kesu

Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE), Nezavisni globalni institut za obnovljivu energiju REN21 i Nemačka energetska agencija (DENA) ukazuju na veliki neiskorišćeni potencijal za razvoj zelene energetike i unapređenje energetske efikasnosti u zemljama posmatranog regiona među kojima je i Srbija.

UNECE, REN21 i DENA su objavili izveštaj o stanju proizvodnje energije iz obnovljivih izvora u zemljama Istočne i Jugoistočne Evrope, Kavkaza i Centralne Azije. Podaci urgiraju značajne promene zarad dostizanja klimatskih ciljeva. Naime, fosilna goriva su i dalje dominantna u sektorima grejanja, hlađenja i saobraćaja, koji čine 80% ukupne potrošnje energije.

Prelazak na obnovljivu energiju se ne odvija dovoljno brzo iako je on ključan za ublažavanje posledica klimatskih promena, rekla je na predstavljanju izveštaja izvršna sekretarka UNECE-a Olga Algajerova, a prenosi Balkan Green Energy News.

Kada su zemlje Zapadnog Balkana u pitanju, autori izveštaja registruju pozitivnu pojavu jačanja svesti građanki i građana o povezanosti zagađenja vazduha sa korišćenjem fosilnih goriva, kao i o potrebi da se ono smanji.

To nas, doduše, ne iznenađuje mnogo, ako imamo u vidu bezbroj protesta poslednjih godina usmerenih protiv zagađenja i ostalih pošasti koje upropašćavaju životnu sredinu, kao i druge aktivnosti rastućeg broja ekoloških aktivističkih grupa, inicijativa i organizacija u zemljama ovog regiona.

Da zvanična politika nastavlja da zanemaruje zahteve i poruke koje građani iskazuju putem ekoloških borbi vidi se i iz zaključka UNECE izveštaja u kom se naglašava da su investicije premale za dostizanje klimatskih ciljeva.

Udeo obnovljivih izvora u ukupnoj energiji se u posmatranom regionu ne miče sa 18.2% od 2014. godine. Pored toga što se ulaganja i subvencije troše na industriju fosilnih goriva, procenat korišćenja obnovljivih izvora energije stagnira i zbog uticaja klimatskih promena na stanje voda. Niski vodostaji, naime, smanjuju kapacitete hidroelektrana – koje su u regionu najzastupljeniji izvori obnovljive energije, poput Đerdapa.

Ključne poruke UNECE državama posmatranog regiona su da odrede ambiciozne dugoročne ciljeve, sprovedu reformu energetskog sektora, preusmere subvencije za fosilna goriva u obnovljive izvore i počnu da naplaćuju ispuštanje ugljenika, sumira Balkan Green Energy News.

Pristup energetskoj krizi u Srbiji ukazuje na to da vlasti, svesno ili ne, biraju kratkovida i stihijska rešenja, dok ključni izvor energije ostaje najveći trovač vazduha u Evropi.

Kako smo pisali ranije, Nacionalna ekološka asocijacija je nedavno ustanovila da su izmerene vrednosti emisija PM čestica iz energetskog sektora pet puta veće nego što bi trebale da budu po procenama emisija koje se rade na osnovu tipa goriva. Drugim rečima, u vazduh se ispušta pet puta više zagađujućih materija nego ako se u termoelektranama i toplanama snage preko 50 megavata zaista spaljuje lignit, a ne nešto drugo, i koriste filteri.

A po podacima Evropske agencije za zaštitu životne sredine, (EEA) TENT i TE Kostolac emituju više štetnih gasova nego Francuska, Poljska, Bugarska i Češka zajedno.

Istovremeno, Vlada Srbije te iste termoelektrane obilno subvencioniše stotinama miliona evra godišnje.

Drugačije razmišljanje i praksa dolazi, ponovo, iz aktivističkog sveta i od progresivnih nevladinih organizacija. Primer proaktivnog delanja u oblasti energetike nedavno je pokazala energetska zadruga Elektropionir organizovanjem izgradnje zadružnih solarnih elektrana u selima Temska i Dojkinci na Staroj planini.

Izvor: Mašina.rs