MHE Grajići; Izvor: inicijativa Spasimo Studenicu

Ne poštujući volju vlasnika imanja kroz koje namerava da provuče cevi za mini hidroelektranu planiranu na četiri pritoke reke Studenice na Goliji, investitor je nedavno podneo zahtev za izdavanje rešenja o proceni uticaja projekta na životnu sredinu. Nekoliko organizacija za zaštitu životne sredine i meštani-vlasnici zahtevaju da gradska uprava odbaci zahtev investitora i najavljuju da će se izgradnji MHE Mlanča usprotiviti na svaki način.

„Mi smo jasno rekli investitoru da se ne slažemo sa tim da on cevi za MHE Mlanča sprovede kroz naše imanje i da mu dozvolu za to nikad nećemo dati, ali naše protivljenje njemu, očigledno, ništa ne znači”, kaže za Mašinu Milica Ranđelović, članica samoorganizovane grupe građana koji su početkom avgusta na Goliji postavili tablu sa natpisom „Upozorenje! Investitori malih hidroelektrana, niste dobrodošli! Branićemo našu reku do kraja!”

Zbog MHE Mlanča u cevima bi mogao završiti po gotovo kilometar Beloševe, Jasenske, Strainjske i Grajićke reke. Prvi pravni koraci u smeru njene izgradnje učinjeni su iako pored imovinsko-pravnih postoje i druge formalno-pravne prepreke, kao i obećanja samog vrha države da se reke u slivu Studenice više neće uništavati.  Suštinski najvažnije – uprkos tome što je znanje o destruktivnosti ovog tipa hidroenergetskih projekata sve obimnije i ubedljivije.

„Ljude koji neposredno stoje iza toga ne znam po imenu i prezimenu, ali verujemo da su u pitanju isti ljudi koji su jednostavno zaposeli planinu i rade šta god hoće”, kaže Ranđelović. Golija je izložena intenzivnom šumarstvu i divljoj gradnji iako obuhvata park prirode Golija i rezervat biosfere Golija – Studenica, te staništa stotina vrsta ptica i riba, uključujući i zaštićene biljne i životinjske vrste. „Jedna mala klika ljudi oko te planije se organizovala i izmenila planinu: gradili su zemljane puteve preko tokova reka, seku šumu i ponašaju se kao da je planina njihovo privatno vlasništvo”, dodaje njen suprug Uroš.

„Spremni smo da budemo na terenu i da svojim telima branimo reke”

Sporna MHE planira se u gotovo potpuno napuštenom kraju, čija priroda je, bar na prvi pogled, lak plen za eksploataciju. Investitor je, kaže Uroš, iskoristio okolnost da vlasnici parcela kroz koje reka protiče, koji su i poreklom iz ovog kraja, više tu ne žive i retko navraćaju.

Tabla sa upozorenjem investitorima nestala je narednog dana, ali građani se ne daju pokolebati. Kako sagovornica portala Mašina.rs nastavlja:

„Preduzećemo sve da do guranja reke u cevi ne dođe jer smo već videli kakav katastrofalan uticaj na životnu sredinu imaju MHE. Spremni smo da budemo na terenu i da svojim telima branimo reke”.

Nepopravljiva šteta koju izazivaju  male derivacione hidroelektrane žiteljima i posetiocima ovog kraja je dobro poznata iz primera MHE Grajići, smeštene u donjem toku istoimene reke, na obodu zaštićenog područja.

„Tamo sve izgleda užasno. Oni su na jedan dan, za vreme naše akcije, isključili hidrocentralu da bi ostvarili privid normalnosti, ali ljudi iz udruženja Spasimo Studenicu  su nekoliko dana ranije fotografisali kako izgleda kad MHE radi: vode faktički nema, a riba je zarobljena u gornjem toku jer ne može da prođe kroz neupotrebljivu riblju stazu”, opisuje Ranđelović. MHE Grajići, jedna od deset već izgrađenih od ukupno pedesetak MHE planiranih u okolini Kraljeva, je tipski, nimalo usamljen primer.

“Istraživanja su pokazala da su derivacione MHE umanjile populaciju pastrmki za 90% na svakom staništu pastrmke na kom su izgrađene”, ukazao je profesor Simonović, deo stručnog tima sa Biološkog i Šumarskog fakulteta u Beogradu koji je 2019. godine analizirao uticaj izgradnje MHE na živi svet reka u okolini Kraljeva i Arilja.

Ceo tekst možete pročitati na portalu Mašina.rs.