Transparentnost Srbija podnela je Ustavnom sudu inicijativu[1] za utvrđivanje neustavnosti odredaba Zakona o Narodnoj skupštini i Poslovnika Narodne skupštine koji uređuju donošenje autentičnih tumačenja zakona. Inicijativa je podneta kako bi se sprečila sve raširenija praksa da Skupština, kroz donošenje navodnih tumačenja zakona, te zakone menja tako da dobijaju značenje koje originalno uopšte nisu imale. Najveću opasnost predstavlja to što ovakve promene, za razliku od „običnih“ izmena i dopuna zakona, važe retroaktivno, pri čemu je neretko stvarni cilj tog narušavanja pravnog poretka zaštita privatnih interesa.
Kao dobar primer za ovu pojavu može se navesti autentično tumačenje Zakona o sprečavanju korupcije, na osnovu kojeg je nekoliko hiljada osoba naprasno izgubilo svojstvo javnog funkcionera, a što je imalo za posledicu da mnogi od njih izbegnu krivičnu, prekršajnu ili drugu odgovornost zbog kršenja zakonskih obaveza (129 postupaka pred Agencijom je obustavljeno iz ovog razloga u 2021).[2] Još drastičniji je mogao da bude slučaj predloženog a potom povučenog[3] autentičnog tumačenja Zakona o obligacionim odnosima, kako bi se pogodovalo jednoj od strana u sudskim sporovima između korisnika kredita i banaka, iako je reč o zakonu koji ne samo da nisu doneli poslanici tog skupštinskog saziva, već ga nije donela ni skupština Republike Srbije, već SFRJ.
Iako institut autentičnog tumačenja postoji decenijama, a poznaje ga i pravna nauka, problem je to što trenutno nema nikakvih garancija i pravnih mehanizama da se zloupotrebe spreče.
Važeći Ustav Srbije iz 2006. uopšte ne prepoznaje autentično tumačenje kao izvor prava. Zakon o Narodnoj skupštini i skupštinski Poslovnik otvaraju mogućnost za donošenje takvih tumačenja, ali ne postavljaju nikakva ograničenja u pogledu toga šta sme da se tumači. Tako nastaju situacije u kojima se „tumače“ norme koje su potpuno jasne, i to na način koji ne predstavlja ni jedno od jezički mogućih značenja. Takođe, Zakon i Poslovnik ne sprečavaju da aktuelni saziv Narodne skupštine „izvorno tumači“ volju poslanika iz ranijih saziva.
Sve to su razlozi zbog kojih ovako neuređen institut autentičnog tumačenja krši jedinstvo pravnog poretka i Ustav. Pored toga, kod donošenja autentičnog tumačenja ne postoje obaveze izrade analize efekata, konsultacija sa javnošću, nema mogućnosti kontrole koju vrši predsednik Republike (koji nema mogućnost da vrati Skupštini autentično tumačenje, kao što može usvojeni zakon). Najzad, ni sam Ustavni sud nema mogućnost da ispituje ustavnost pojedinačnih autentičnih tumačenja. Stoga je jedini način da se ovi ozbiljni problemi reše ukidanje zakonske mogućnosti da Skupština donosi bilo kakva autentična tumačenja zakona, makar dok pitanje ne bude uređeno na potpuniji način.
Transparentnost Srbija , 3. avgust 2022.
[1]https://www.transparentnost.org.rs/images/dokumenti_uz_vesti/TS_inicijativa_Ustavnom_sudu_autenticna_tumacenja.pdf
[2]https://www.acas.rs/storage/page_files/Izve%C5%A1taj%20o%20radu%20za%202021.%20Agencije%20za%20spre%C4%8Davanje%20korupcije.pdf
[3]https://www.srbija.gov.rs/vest/559617/zastita-prava-gradjana-prioritet.php
