Foto: Cemaforum.rs

Raduje nas što je Ovčarsko Kablarska klisura svojom lepotom skrenula pažnju vlasti koja je odlučila da investira u aktiviranje turističkih potencijala ovog prostora.

Neke aktivnosti, kao na primer izgradnja saobraćajnice od Ivančevića kuće do vrha Kablara, su veoma važne za ovaj prostor, i to je za svaku pohvalu i podršku. Ali neke aktivnosti koje vlast preduzima nemaju nikakve veze sa razvojem ukupnih potencijala, osim što mogu da nanesu nepopravljivu  štetu.

Vršioci vlasti su doneli odluku da na Kablaru izrade stakleni vidikovac koji bi trebalo da postane turistička atrakcija šireg značaja i za početak obezbedili 2.000.000 evra.

Foto: Ozon press

Ova odluka je dovela do raznih polemika koje su rezultirale peticijom građana koji smatraju ovu odluku pogrešnom, a peticiju je potpisalo oko 4.500 građana.

Među potpisnicima peticije smo i nas dvojica građana, a razlozi zbog kojih smo se priključili peticiji su sledeći:

• Kablar je prostorno relativno mala planina, puna raznih prirodnih lepota ali nije podesna za masovni turizam;
• Izgradnjom staklenog vidikovca se ne povećava vidokrug u odnosu na sadašnje stanje, pa s tim u vezi proizilazi da je vidikovac sam sebi cilj, to jest da i on treba da postane atrakcija za privlačenje turista.
• Vidikovac koji je priroda napravila je sasvim dovoljan jer je jedinstven u Srbiji i zbog toga posetioci dolaze na Kablar da u njemu uživaju. Stakleni „vidikovac“ je mrtva stvar koja će će bez stvarne potrebe trajno i nepopravljivo narušiti delo prirode, zbog koga najveći broj posetilaca gore i dolazi.
• Stakleni ,,vidikovac‘‘ neće imati nikakvog pozitivnog uticaja  na  vraćanje života u kablarska sela, osim što će obezbediti komfor nekom broju posetilaca koji uživaju u modernim urbanim, arhitektonskim rešenjima.
• Mi smatramo da je razvoj turizma na Kablaru u direktnoj vezi sa oživljavanjem seoskih gazdinstava i njihovim uključenjem u njegov projekat razvoja.

NOSIOCI RAZVOJA TURIZMA NA KABLARU

Nosioci razvoja turizma na kablaru treba da budu:

• Ekološki kamp

Prvo što bi trebalo uraditi je da se organizuje postojeći Ekološki kamp u Rošcima. Kamp bi služio mladima. Boravak u kampu bi bio edukativno reakreativnog karaktera. Članovi kampa bi mogli da planski učestvuju u raznim aktivnostima određeni broj dana kao na primer:

1. a) da se upoznaju sa prirodnim lepotama Kablara;
2. b) da učestvuju u pomaganju pri pripremi hrane u kampu i njenom serviranju;
3. v) da kao gosti rade određeni broj dana na poljoprivrednim gazdinstvima gde bi se upoznali sa seoskim načinom života;
4. g) da aktivno učestvuju kulturno-zabavnim i sportskim manifestacije u kampu.

Napomena:

Eko kamp je osnovan u jednom od objekata OŠ u Rošcima, koju trenutno pohađa 5 učenika iz 5 sela sa obronaka Kablara, sa idejom očuvanja objekata i davanju školi alternativne funkcije, što je bilo zamišljeno kao način očuvanja objekata širom brdsko-planinskog dela Srbije.

• Poljoprivredna gazdinstva

– U projekat bi trebalo uključiti ona poljoprivredna gazdinstva koja žele da se bave turizmom i koja ispune određene standarde. Poljoprivredna gazdinstva koja se organizuju za prijem gostiju moraju da imaju određeni broj soba i uslove za spremanje i služenje hrane. Takođe moraju da proizvode poljoprivredne proizvode koji mogu da se proizvode na Kablaru: mleko i mlečne proizvode, meso i mesne prerađevine, voće i povrće i proizvode od voća i povrća i da od tih proizvoda spremaju hranu za svoje goste.

Postojanje kampa stvara mogućnost i gazdinstvima koja nemaju uslova da primaju goste, da svoje proizvode prodaju Kampu uz prtethodno napravljen plan i dogovor.

Planinarsko društvo da predloži TO mogućnosti raznih pešačkih tura, kako jednodnevnih, tako i višednevnih uz posete i noćenja kod poljoprivrednih gazdinstava, kao i odgovarajuće vodiče kada je to potrebno.

TOČ da u svoj program uvrsti sve mogućnosti pri poseti i boravku na Kablaru i da preko svoje mreže aktivno radi na njihovoj promociji i realizaciji.

Sa dva miliona € bi smo mnogo doprineli vraćanju života na Kablar  i pravom uživanju u njegovim lepotama.

Izgradnjom staklenog „vidikovca“ bi svraćali neki ljudi koji bi na njemu proveli pola sata do sat vremena i otišli. Iza njih ne bi ostalo ništa osim malo otpada, a i oni bi za kratko vreme zaboravili šta su na njemu videli.

Ako napred navedenom dodamo i postojeće probleme u kome se nalazi Ovčar banja, onda trošenje novca na izgradnju vidikovca postaje još besmislenije:

– Termalno izvorište i Ovčar banji je zagađeno i neobezbeđeno. Gradski zavod za zaštitu zdravlja je 2016. godine izvršio uvid u postojeće stanje i izvršio analizu vode. Zbog zagađenosti vode i neuređenosti izvorišta, izdato je rešenje o zabrani korišćenja vode kao i šta treba da se uradi da bi se izvorište zaštitilo od zagađenja. Od tada do današnjeg dana nije urađeno skoro ništa. Rešenje je dostavljeno TO Čačak i Gradonačelniku Čačka.

– Postojeće rehabilitaciono kupatilo je okrečeno spolja, ali već više godina nije u funkciji, ali zato imamo amfiteatar i prirodnjački centar i prirodnjački muzej.

Naše viđenje je da donosioci odluka nemaju jasnu sliku ukupnog stanja na ovom prostoru, pa samim time ni jasnu strategiju razvoja, koja bi trebalo da definiše ciljeve, očekivane rezultate, aktivnosti, sredstva i opravdanost svih ulaganja. Očigledno da nosioci vlasti nemaju iza sebe ozbiljne stručne analize, niti su obavili potrebne konsultacije sa zainteresovanom javnošću (lokalno stanovništvo, sportske organizacije, privrednici, prosveta NVO sektor, pre svega ekološke, planinarske organizacije itd).

Cilj ovog teksta je da vršioci vlasti pozovu zainteresovane strane na javnu diskusiju iz koje će se, sigurni smo, proizaći mnogo bolje ideje i akcije. Ovo bi trebalo da bude i njihova obaveza jer ne raspolažu sopstvenim sredstvima već srestvima poreskih obveznika.

Milić Popović i Velimir Mitrović

Izvor: Ozon press