Foto: Pixabay

Mladi predstavljaju teže zapošljivu kategoriju u Srbiji. Iako Vlada Republike Srbije uvodi programe za veće zapošljavanje mladih, rešenja ovih problema često ostaju u polju radne eksploatacije.

Prema podacima Zavoda za statistiku iz 2021. godine stopa nezaposlenosti mladih iznosila je 26,4% što je za 1,2% manje u odnosu na 2020. godinu.

Nakon završetka formalnog obrazovanja mladi ljudi završavaju jedno poglavlje svog života, nakon kojeg najčešće sledi pokušaj pronalaska posla. Prema podacima Krovne organizacije mladih Srbije stopa nezaposlenosti mladih je tri puta veća u odnosu na ostatak populacije, a pored toga što postoje različite Strategija zapošljavanja mladih koje donosi Vlada Srbije, radni položaj mladih je i dalje nepovoljan. Prema rečima sociološkinje Jovane Miljanović uvreženo je mišljenje da je u našoj zemlji teško pronaći posao, a da li će tako zaista biti zavisi od više faktora, a ona napominje da sa obrazovanjem ne dolazi uspeh i zaposlenje.

“Smatra se da je to nešto što se podrazumeva kao osnova, a neke druge veštine i kanali društvene pokretljivosti utiču na zaposlenje i društveni položaj uopšte”, rekla je sociološkinja Miljanović.

Šta mladi mogu uraditi tokom školovanja? Sve češće se kao neki vid uvoda u traženje posla spominju različite prakse ili stažiranja, koje pojedincu mogu pomoći u traženju posla.

Praksa – siva zona zapošljavanja 

U autorskom tekstu za Mašinu, psihološkinja Sarita Bradaš, kaže da “Trećina mladih radi u neformalnom sektoru, više od polovine (55%) onih koji rade za platu ima ugovore s ograničenim trajanjem, a razlog za privremenu zaposlenost je to što ne mogu da nađu stalan posao. Devet od deset mladih ima ugovore čije je trajanje kraće od godinu dana, što znači da će izvesno postati nezaposleni i neće ostvariti pravo na naknadu za slučaj nezaposlenosti, budući da im je potrebno da doprinosi za slučaj nezaposlenosti budu uplaćivani najmanje godinu dana”.

Veliki broj mladih nakon završene prakse dobije posao, a taj broj prema podacima sajta Startuj.com iznosi 65%. Međutim, da je tokom školovanja bitno učestvovati na različitim projektima, ali i ići na prakse ili stažirati, a da se prilikom zapošljavanja daje prednost onima koji su bili aktivni tokom srednje škole ili tokom fakulteta, potvrđuje za Mašinu i Marko Vučetić sa sajta Startuj.com, koji je posvećen mladima, a po njegovim rečima prvi posao koji budete radili nakon fakulteta verovatno nije onaj kojim ćete se baviti zauvek.

“Kada dođete u priliku da se zaposlite po prvi put jako je bitno da odaberete posao koji je pravi za vas u tom trenutku i ne treba žuriti u tom nekom pravcu. Prvi posao ne znači nužno da ćete se baviti celog života tim poslom” rekao je Vučetić.

Pored toga postoji i nacrt Zakona o radnoj praksi kojim će biti obezbeđeno da svi praktikanti budu plaćeni za svoj rad što će biti dodatna motivacija onima, pa će mladi pored usvojenog znanja dobiti i odgovarajuću novčanu satisfakciju. 

Ipak Zakon o radnoj praksi u stručnoj pravnoj zajednici nije naišao na odobravanje, a u  tekstu “Nacrt zakona o radnoj praksi” koji je napisao za Pečat, pravnik Mario Reljanović istakao je da je ovaj Zakon sam po sebi nepotreban i da iako postoje segmenti koji bi pružili praktikantu mogućnost za dostojan rad, ipak se od toga odstupa upravo zato što praktikant dobija tek ⅔ minimalne zarade, a pored toga treba da radi puno radno vreme što vodi radnoj eksploataciji. 

Nemogućnost pronalaska posla ili pronalazak posla koji je plaćen minimalcem kod mladih ljudi može izazvati nezadovoljstvo, a sociološkinja Jovana Miljanović za Mašinu objašnjava i da ukoliko mladi još nisu pronašli sebe ili ne mogu da pronađu zaposlenje to utiče na njih na društvenom, ekonomskom i profesionalnom nivou.

“Ukoliko ne nađu zaposlenje mladi su u riziku da ne idu u korak sa generacijom, ne stiču nova poznanstva, ne šire krug ljudi i na neki način može doći do gubitka osećaja svrhe. Takođe, može im biti ugrožena i egzistencija i svakako im je otežano ekonomsko osamostaljivanje. Ukoliko ne nađu adekvatan posao za koji su se obrazovali gube priliku da znanje koje im je još uvek sveže povežu sa praksom i na taj način steknu uspeh u profesionalnoj karijeri” navela je sociološkinja Jovana Miljanović. 

Marko Perić iz Sekcije mladih Saveza samostalnih sindikata Srbije, rekao je za Mašinu da se većini mladih kao prvi poslovi nude slabo plaćeni i nesigurni poslovi, pa da tako mladi odlučuju da ostanu kod roditelja ili ne traže posao, ali i da su novije generacije otvorenije i spremnije da se suoče sa izazovima koji ih očekuju, kao i da oni zahvaljujući kanalima komunikacije mogu da uporede način života, uslove rada, plate i troškove sa svojim vršnjacima širom sveta.

“Bojim se da su decenije života provedenih u uslovima u kojima je radno zakonodavstvo sve nestabilnije, dovele do toga da se na tržište rada izlazi sa načinom razmišljanja da se ovde ne može pristojno živeti od svog rada i da će se za one koji su spremni da “zagrizu” za svoje snove sreća uvek biti negde preko dok je ovde ostavljen prostor samo za jeftinu radnu snagu” rekao je Marko Perić.

Prema podacima Unije poslodavaca najveća potreba za radnicima je u sektorima trgovine, informacionih tehnologija, uslužnih delatnosti, građevinske industrije, saobraćaja i transporta, sektoru tekstila, drvnoj i metalskoj kao i u auto industriji, ali i u oblasti zdravstva, sporta i rekreacije. Ono što se još navodi kao problem jeste i da radna snaga u svim ovim sektorima stari, a nema adekvatnu zamenu jer ne postoji interesovanje mladih ili stručnjaci odlaze u druge zemlje motivisani većom zaradom, ali svakako demotivisani minimalnim zaradama i lošim radnim uslovima u matičnoj zemlji Srbiji.

Autor: Mašina.rs