Tri sindikata i 18 udruženja građana potpisalo Deklaraciju o plati za život

Predstavnici i predstavnice sindikata i civilnog sektora udružili su se u borbi za bolje uslove života i rada i zaštitu ljudskog prava na platu za život.

Deklaraciju o plati za život kao osnove za saradnju sindikata i progresivnih organizacija inicirao je Centar za politike emancipacije, a ona je potpisana u utorak, 28. juna, na tribini održanoj u prostoru Miljenko Dereta u Beogradu.

U Srbiji dve trećine radnika i radnica prima platu koja je manja od prosečne, a minimalna zarada, koju prima većina radnog stanovništva, bi trebalo da bude tri puta veća da bi pokrila osnovne egzistencijalne i socijalne potrebe radnika i radnica i njihovih porodica. Troškovi života su visoki i u porastu, nejednakosti među najvišim u Evropi, a potrošačka korpa daleko ispod mere minimalno dostojanstvenog života ljudi.

„Zato tražimo zaštitu ljudskog prava na platu za život. Radnicama i radnicima u Srbiji neophodne plate od kojih će moći dostojanstveno da žive. Zahtevamo institucionalno priznavanje kategorije plate za život kao merila dostojanstvenog života u zvaničnim statistikama, kao i uvođenje kategorije plate za život u Zakon o radu kako bi se minimalna cena rada usklađivala sa realnim troškovima života i potrebama radnika i radnica“, navodi se u saopštenju Centra za politike emancipacije, koji je kampanju za platu za život pokrenuo pre godinu dana.

Iz CPE podsećaju na to da proračun plate za život polazi od realnih troškova života i pokriva osnovne potrebe radnica i radnika i njihovih porodica: hranu, odeću, stanovanje, javni prevoz, komunalne i telekomunikacione troškove, obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, slobodno vreme i kulturu, uključujući i diskrecioni dohodak, odnosno mogućnost štednje u visini od 10% iznosa zarade. Plata za život se, kako konstatuju, isplaćuje za rad obavljen tokom regularnog radnog vremena i ne uključuje naknadu za prekovremeni rad, bonuse i topli obrok.

„Prošle godine smo zajedno tražili rast minimalne cene rada ne bi li radnicama i radnicima u Srbiji bio omogućen dostojanstven život. Ove godine je zahtev za dostizanjem plate za život od još većeg značaja imajući u vidu rastuću inflaciju i nastupajuću socijalnu krizu“, naglašavaju iz CPE.

Na prvom panelu tribine posvećenoj potpisivanju Deklaracije govorili su Zoran Ilić (UGS Nezavisnost), Željko Veselinović (USS Sloga), Mario Reljanović (Centar za dostojanstven rad), Bojana Tamindžija (Centar za politike emancipacije-CPE). U drugom panelu su učestvovali Sarita Bradaš (Fondacija Centar za demokratiju), Aleksandra Lakić (Zajedničko), Milica Marinković (A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava), Vladimir Simović (Centar za politike emancipacije). Razgovore je vodila Suzana Trninić.

Iz CPE podsećaju na to da su zemlje istočne i jugoistočne Evrope zemlje jeftine radne snage i uništene domaće industrije, u kojima se kao osnovna ekonomska strategija primenjuje privlačenje stranih investitora, te koje se takmiče u snižavanju zarada radi stvaranja što boljih uslova za njih. Zato je, naglašavaju, važno da se koncept plate za život usvoji i podrži na regionalnom nivou, na čemu CPE aktivno radi.

Deklaraciju su potpisali predstavnici i predstavnice tri sindikata (UGS „Nezavisnost”, Savez samostalnih sindikata Srbije i USS „Sloga”), kao i 18 udruženja građana (Centar za politike emancipacije, Centar za dostojanstven rad, Fondacija Centar za demokratiju, Socijaldemokratski klub, Ministarstvo prostora, Centar za održivi razvoj Srbije, Zajedničko – Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara, A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, Koalicija za razvoj solidarne ekonomije, Alternativni centar za devojke, Ženska platforma za razvoj Srbije, Centar modernih veština, Liceulice, ASTRA, Centar za istraživanje javnih politika, ROZA – Udruženje za radna prava žena, Rekonstrukcija ženski fond, FemPlatz). Deklaraciju će građani uskoro moći da potpišu i individualno.

Pravo na platu za život priznato je kao ljudsko pravo u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija, Međunarodnom paktu o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, Evropskoj socijalnoj povelji Saveta Evrope i brojnim drugim međunarodnim dokumentima koje je Republika Srbija ratifikovala, podsećaju potpisnice.

Izvor: Mašina.rs