Foto: Pixabay

Predstavnički dom FBiH usvojio je predlog zakonskih izmena kojim se onemogućava izdavanje novih dozvola za izgradnju MHE. Aktivisti od više instance, Doma naroda, traže da finalni korak za usvajanje ove legislative obavi pre oktobarskih izbora, te da se zabrani izgradnja budućih MHE.

Oko šesto od preko tri hiljade MHE koliko ih je planirano širom Balkanskog poluostrva preti rekama Bosne i Hercegovine. Oko sto dvadeset malih derivacionih hidroelektrana je već u pogonu, a za i protiv izgradnje stotina novih bore se predstavnici investitora i ekoloških organizacija.

Dok investitori koriste aktuelnu energetsku krizu, tvrdeći da bi MHE mogle da oslobode FBiH zavisnosti od zemnog gasa, čak i po njihovim procenama mini hidroelektrane elektroenergetskom sistemu Federacije ne daju doprinos veći od 3.9%. Po podacima Državne regulatorne komisije za električnu energiju ovaj udeo je zanemarljivih 2.54%. Za razliku od doprinosa u energetskoj stabilnosti, šteta koju MHE uzrokuju je neprocenjiva i nepopravljiva – a i dodatno zabrinjavajuća u kontekstu klimatskih promena koje sa sobom nose nepredvidive suše i obilne padavine.

Meštani naselja čije su reke ugrožene izgradnjom MHE i aktivisti godinama su aktivni u borbi za zaštitu reka. Primer hrabrih žena Kruščice, koje su svojim telima, dežurajući godinu i po dana i pretrpevši i policijsko nasilje, sprečile izgradnju dve male derivacione hidroelektrane inspirisao je otpor sličnim projektima širom regiona. Iz BiH ovih dana stižu dobre vesti o tome da je Donji dom Parlamenta Federacije BiH usvojio Prijedlog Zakona o dopunama Zakona o električnoj energiji kojom se onemogućava izdavanje dozvola za buduće MHE. O pojedinostima i značaju ovog koraka za zaštitu reka razgovarali smo sa Lejlom Kusturicom, aktivistkinjom Ateljea za društvene promene –AKT, fondacije koja je članica Koalicije za zaštitu rijeka Bosne i Hercegovine.

Kakav je zakon na putu da bude usvojen?

„Precizno govoreći, prošle sedmice su usvojeni amandmani na Zakon o električnoj energiji kojima se uvodi zabrana izdavanja obavezne energetske dozvole za gradnju malih hidroelektrana. To je u konačnici u zakonu obrazloženo kao način da se zabrani buduća gradnja malih hidroelektrana.“

Šta je sledeći korak?

„Da bi se u Federaciji usvojio jedan zakon, potrebno je da se o njemu glasa četiri puta: Predstavnički dom i Dom naroda glasaju po jednom, onda se napravi javna rasprava, i onda se ponovo glasa u Predstavničkom domu i Domu naroda. Dakle, mi možemo reći da smo od potrebna četiri koraka završili tri – ostalo je samo da Dom naroda Federacije potvrdi tu odluku, nakon čega se zakon objavljuje u Službenom listu i postaje pravosnažan.“

Da li možemo govoriti o velikoj pobedi u borbi za očuvanje reka?

„U pitanju je ogromna pobjeda aktivista i mještana koji se preko decenije bore da se ovo zlo nad našim rijekama i našim životima zaustavi. U Bosni i Hercegovini, kao jednoj disfunkcionalnoj državi jako složenog političkog organizovanja ljudi koji su inače, nažalost, podijeljeni po etničkim linijama su se udružili i uspjeli da natjeraju političare, nezavisno od njihove etničke pripadnosti i članstva u političkim strankama, da usvoje jedan zakon koji štiti sve.

Dakle, zaštita naših rijeka, sprečavanje dalje izgradnje MHE koje su već nepovratno uništile preko osamdeset naših rijeka, je pobjeda ljudi, pobjeda građana i građanki. Ne samo da smo na taj način zaštitili naše rijeke nego smo se izborili za mrvu dostojanstva koje se inače svakodnevno gazi u političkoj areni i BiH zbilji.“  

Na koji način su se građani udružili?

„Borba je počela prije 10-15 godina. Najpre su nastajale neformalne grupe građana, mještana, pa lokalni riječni pokreti. Rekla bih da je sve kulminiralo nastankom Koalicije za zaštitu rijeka Bosne i Hercegovine prije nekih četiri do pet godina. Koalicija danas broji preko trideset organizacija koje djeluju zajednički, a imaju i podršku velikog broja drugih organizacija, poput lovačkih i planinarskih društava. One nisu nužno dio Koalicije, ali jesu dio šire platforme organizacija koje se bore za vodu.“ 

Kako uspevate da komunicirate sa javnošću? Koliko su vam mediji naklonjeni?

„Moglo bi se reći da je borba pre svega organizovana na društvenim mrežama i da su se tako u javnost plasirale činjenice sa terena. Aktivisti i mještani su se godinama borili da te istine plasiraju i šire. Rekla bih da su poslednjih godina i tradicionalni i veći mediji, uključujući televiziju i internet portale, postali sve naklonjeniji prezentiranju istine o mini hidrocentralama. Rekla bih da se danas borba protiv MHE u javnosti smatra jednom narodskom borbom koja ima podršku gotovo svih medija, sa izuzetkom onih koji su instrumentalizirani za interese energetskog lobija, a kojih je vrlo malo.

Svi glavni mediji u BiH su borbe protiv MHE, borbe običnih ljudi protiv investitora koji žele da privatiziraju sve – da privatiziraju naše živote. “

Koliko MHE je već izgrađeno u Bosni i Hercegovini?

„Izgrađeno je stotinu devetnaest na osamdeset rijeka, a postoje planovi za izgradnju još između 400 i 600. O tome postoje različite procjene. Ako bi ti planovi bili ispunjeni, ne bi ostala nijedna rijeka ni potok koje ne bi bile strpane u cijevi.“ 

Za koliko MHE već postoje koncesioni ugovori, i kako će izmene zakona uticati na njih?

„Za sve MHE koje još nisu izgrađene, a za koje jeste zaključen koncesioni ugovor, ovaj zakon predviđa rok od tri godine u kome investitori mogu pokušati da dobiju energetsku dozvolu. Ukoliko u tome ne uspeju, neće moći da realizuju svoju koncesiju.

Mi se zaista nadamo da ćemo u narednom periodu osporiti mnoge koncesione ugovore, uključujući one koji su istekli ili koji nikada nisu bili pravno valjani. Za one koji uspeju da steknu energetsku dozvolu ćemo, jednostavno, biti tu i nećemo dozvoliti da nam ispod radara prođe, na primer, podnošenje zahtjeva i donošenje studija procjene uticaja na okoliš i drugi koraci u njihovoj realizaciji. Uključićemo u to i stručnu javnost. Koncesioni ugovor ne garantuje da ćeš nešto moći izgraditi, nego da ćeš tek da ispitaš da li je to dobro za okoliš, i tako dalje.

Ne znamo koliko koncesionih ugovora je zaključeno, osim da je riječ o stotinama, jer se taj podatak krije od javnosti. Mi smo krenuli u sakupljanje preciznih podataka pozivajući se na Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja, ali još nemamo punu listu. Neke od koncesija su zaključene prije deset-petnaest godina i nisu aktivirane, ništa se sa njima ne radi. Neke su i preprodavane jer ne postoji zakonska obaveza netrgovanja koncesijom, tako da možeš da je preprodaješ u beskraj. “ 

Zakon je izglasan gotovo jednoglasno?

„Zakon je izglasan sa 65 glasova za i jednim suzdržanim, bez ijednog protiv. Ja mislim da se taj jedan zbunio.“ 

Da li to znači da i političari počinju da razumeju da je izgradnja MHE pogrešna?

„Kad je šira javnost  toliko uznemirena nekim pitanjem i kada su ljudi istrajni, i vlast mora da slijedi volju ljudi. Nekako sam više sklona vjerovati da političari shvataju da je ovo borba koja se ne smije ignorisati i da uglavnom – čast izuzecima koji su od početka bili protiv – politički kalkulišu, iako se, naravno, i političari i stranke postepeno obrazuju na ovu temu.

Ono što je sigurno je da se zelene politike, briga o okolišu i dostojanstvu našeg života, voljom ljudi nameću i u fokus politčkih partija.“

Da li je donošenje Zakona o dopunama Zakona o električnoj energiji u FbiH zasad najveći korak u borbi protiv MHE u regionu?

„Rekla bih da jeste. Ovo je ono o čemu ljudi koji brane vodu sanjaju od kad su se počele graditi male hidroelektrane i kroz to vršiti privatizacija naših prirodnih dobara za interes šačice ljudi, mimo zakona, mimo strategija. Ponovila bih da smatramo da je izvojevana ogromna pobjeda i ogroman korak ka tome da se zapštiti voda za sve nas. Rijeke su povezane, i štetna intervencija na jednoj lokaciji odražava se ne samo na najbliže selo i državu kojoj lokacija pripada, već na celu regiju. Zaista se nadamo da će donošenje ovog zakona pružiti ljudima širom regije dodatnu motivaciju i inspiraciju za nastavak borbe: od rijeka, preko šuma, zemlje…“

Koliko je za tu borbu važno regionalno udruživanje?

„Mislim da se političari jedino boje udruženih ljudi, ničeg drugog.“

Autor: I.K. Mašina.rs