Foto: Pixabay

U protekle tri decenije Srbija je izgubila milion ljudi, a takav trend će se verovatno nastaviti, konstatuje se u Nacionalnom izveštaju o ljudskom razvoju koji je krajem maja predstavljen Skupštini.

USrbiji danas živi 6.87 miliona ljudi – oko 300 hiljada manje nego pre deset, 626 hiljada manje nego pre dvadeset godina i čak 965 hiljada manje stanovnika nego 1991. godine.

„Proračuni domaćih demografa pokazuju da će se stanovništvo Srbije do polovine veka smanjiti za 1,4 miliona ili za jednu petinu. Ako se taj scenario ostvari, Srbija će biti među zemljama Evrope i sveta koje najbrže gube stanovništvo“, navodi se u publikaciji „Ljudski razvoj kao odgovor na demografske promene“. Ovaj Nacionalni izveštaj o ljudskom razvoju izrađen je uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA), a 27. maja zvanično predstavljen u parlamentu.

Bogatiji delovi Srbije sporije se prazne, pa se tako procenjuje da će Beograd izgubiti tek 3.8% stanovnika, Vojvodina 19.4%, dok će Južna i Istočna Srbija ostati bez trećine, a Jugoistočna bez dve petine sadašnjeg stanovništva. Ukupno uzev, očekuje se da će se u 18 od 25 oblasti u Srbiji broj stanovnika do kraja veka prepoloviti.

Kao osnovni uzroci pada broja stanovnika navode se emigracija i nizak natalitet. Publikacija, ipak, u analizi ide znatno dalje od toga, pa autori različitih poglavlja ukazuju na vezu populacionih trendova i obrazovanja, tržišta rada, javnog zdravlja i zaštite životne sredine.

U potragu za boljim životom je, po podacima iz publikacije, u poslednje tri decenije iz Srbije otišlo oko 850 hiljada ljudi. Ističe se da tržište rada podstiče mlade na iseljavanje i da se ne može očekivati da podizanje stope rađanja nadomesti gubitke – suprotno porukama koje sporadično stižu sa državnog vrha.

„Položaj mladih na tržištu rada, a posebno onih sa nižim i srednjim obrazovanjem, veoma je loš. Njihova prva radna mesta su lošeg kvaliteta, sa malim platama i nepovoljnim uslovima rada, vrlo često na neformalnom tržištu rada“, navodi se.

U izveštaju se skreće pažnja i na činjenicu da Srbija je „tržište rada ‘neprijateljski raspoloženo’ prema mladim roditeljima, sadašnjim i budućim“, odnosno na to da su stope nezaposlenosti mladih visoke, participacija žena na tržištu rada niska, te da sve veći procenat žena „radi privremene i povremene poslove sa niskim stepenom radnopravne zaštite“. Usklađivanje rada i roditeljstva je, uz to, nedostupno i onim muškarcima koji bi želeli da preuzmu svoj deo brige o deci i porodici jer je, primera radi, u većini preduzeća nemoguće ostvariti fleksibilno radno vreme, a pred njima su i druge prepreke.

Ohrabrujuće, čitavo poglavlje posvećeno je objašnjenju da je rodna ravnopravnost deo rešenja, a ne uzrok problema. U publikaciji se tako konstatuje da je zadovoljstvo kvalitetom života i odnosom među supružnicima jedan od faktora koji doprinose višim stopama rađanja i u prilog toj tezi navode iskustva evropskih zemalja, naročito onih sa višim nivoom rodne ravnopravnosti. U tom smislu se eksplicira da je promena stavova o rodnim ulogama „jedan od načina da se konsoliduje demografski razvoj Srbije“.

„Ljudski razvoj kao odgovor na demografske promene“ donosi i uporednu analizu višedecenijskih demografskih trendova u Srbiji i drugim zemljama. Konstatujući da je trend odgađanja rađanja sve naglašeniji u širem evropskom kontekstu, autori daju tumačenje koje je znatno pažljivije formulisano od izjava na koje smo navikli od srpskih zvaničnika:

„Nezaposlenost, produženo školovanje, nerešeno stambeno pitanje, nizak životni standard, problemi u čuvanju dece te osećanje neizvesnosti i društvena anomija bez sumnje imaju važnu ulogu u odluci o odlaganju roditeljstva u Srbiji“.

Publikacija se bavi i institucijama brige. Slika zdravstva i obrazovanja koju daje „Ljudski razvoj kao odgovor na demografske promene“ je ilustrativna u tom smislu. U izveštaju se apostrofira nedovoljna dostupnost usluga zdravstvene zaštite i navodi da je ona rezultat neadekvatnog ulaganja u javno zdravstvo. Nedostupnost i neefikasnost javnog zdravstva upućuje bogatije građane da se okrenu privatnom sektoru, kome zato odlazi čak 42% izdataka za zdravstvo, dok ranjive socio-ekonomske grupe u praksi ostaju bez zaštite. Autori izveštaja zato apeluju na povećanje državnih ulaganja u cilju postizanja efikasnijeg i pravednijeg zdravstvenog sistema prilagođenog novim demografskim okolnostima, koje će podrazumevati i povećanu brigu za stare.

„Ljudski razvoj kao odgovor na demografske promene“ analizira i uticaj prostornog rasporeda stanovništva i stanja gradova i sela kao faktore demografskih trendova, a bavi se i pitanjem u kojoj meri ekološki i klimatski faktoriutiču na fertilitet, mortalitet i migracije. Autori ističu da je Srbija jedna od zemalja koju će sve intenzivnije pogađati klimatske promene, te da je materijalna šteta prouzrokovana ekstremnim klimatskim i vremenskim pojavama u periodu od 2000–2015. godine već iznosila preko 5 milijardi evra.

Čitavoj publikaciji možete pristupiti ovde.

Izvor: Mašina.rs