Foto: Pixabay
Zbog nedostatka podrške realno je očekivati da će najsiromašniji najteže podneti teret velike ekonomske krize i recesije u koju ulazimo, poručuju iz organizacije A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, koja je predstavila izveštaj o stanju ekonomskih i socijalnih prava građana Srbije.
Povodom predstavljanja godišnjeg izveštaja koji nosi naslov „Iskrivljena slika – ekonomska i socijalna prava u Srbiji“ iz A 11 su saopštili da je država odbila sve predloge za unapređenje zakonskih rešenja kojima bi se položaj ekonomski i socijalno ugroženih ljudi unapredio, a koji su stigli iz civilnog društva tokom 2021 godine.
Nemar države prema ekonomski i socijalno ugroženima postao je manir u Srbiji, prokomentarisao je Danilo Ćurčić, programski koordinator Inicijative A 11, na predstavljanju izveštaja:
„Novu ekonomsku krizu čekamo bez ikakve ideje kako da omogućimo najsiromašnijima dostojanstven život i to je manir koji je ova država ponavlja. Država nije zainteresovana ni da odgovori na predloge za promene zakona, niti da povuče neustavne odredbe pojedinih zakona.“
Zbog nedostatka mera i politike podrške najsiromašnijima realno je očekivati da će upravo ovi ljudi najteže podneti teret velike ekonomske krize i recesije u koju ulazimo, piše u saopštenju A 11, a socijalno i ekonomsko ugroženih građana u Srbiji ima oko milion.
Srbija nema ni Strategiju socijalne zaštite, ni Strategiju za borbu protiv siromaštva, a izmene Zakona o socijalnoj zaštiti koje su najavljene pre šest godina – još uvek nisu usvojene, naglašavaju iz A 11.
Prema izveštaju te organizacije ekonomski i socijalno najugroženije kategorije građana su: radnici koji rade za minimalac, porodice sa više od četvoro dece, građani koji nemaju lične karte ili zdravstvene knjižice, Romi, interno raseljena lica sa Kosova i građani koji su korisnici novčane ili druge vrste socijalne pomoći. Drugim rečima, ovo su ljudi čija su prava na rad, lečenje, obrazovanje, stanovanje i socijalnu zaštitu ubedljivo najugroženija u Srbiji.
Inicijativa A 11 analizirala je stanje ekonomskih i socijalnih prava u pet oblasti: rad i zapošljavanje, zdravstvo, obrazovanje, stanovanje i socijalna zaštita, a glavni se zaključci odnose na radnike i radnice na minimalcu, porodice sa više od četvoro dece, lica bez lične karte ili zdravstvenih knjižica i korisnike socijalne pomoći.
Radnici na minimalcu
Oko 400 000 ljudi u Srbiji radi za minimalnu zaradu, a ona odavno ne pokriva ni troškove minimalne potrošačke korpe. Status radnika u Srbiji, prema Zakonu o radu, imaju samo oni koji su zaposleni, odnosno oni koji imaju ugovor o radu. Zakon ne smatra da su radnici oni koji su angažovani po ugovorima o delu, privremenim i povremenim poslovima, oni koji su na dopunskom radu kao ni armija onih koji rade bez ugovora.
Ovi ljudi, stoga, često nemaju pravo na zdravstvenu zaštitu, na plaćeno bolovanje, na bezbednost i zdravlje na radu, niti druga prava iz radnog odnosa. Prema podacima iz Ankete o radnoj snazi iz 2021. godine, bez prava na zdravstveno osiguranje radi 115 900 radnika, bez prava na plaćeno bolovanje njih 154 200. Čak 21,5% radnika ugrožava svoje psihičko i fizičko zdravlje radeći prekovremeno bez ikakve nadoknade, kako bi zaradili za osnovne potrebe.
Porodice sa više od četvoro dece
Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom propisuje da se pomoć dobija za prvo, drugo, treće i četvrto dete ali ne i za peto, ili za ostalu decu u porodici. To je stara, neshvatljiva, diskriminatorska odredba Zakona koji ne prepoznaje jednostavnu realnost – da porodice sa većim brojem dece imaju veće troškove. Podaci iz popisa iz 2011. govore da u Srbiji ima tek nešto više od 5000 porodica sa petoro i više dece, a da trećinu njih čine romske porodice, dok su u četvrtini tih porodica roditelji ili bez završene osnovne škole ili potpuno nepismeni.
Lica bez lične karte ili zdravstvenih knjižica
Neposedovanje ličnih dokumenata nije uvek, kako se to veruje, odlika nemara i neznanja građana. Naprotiv, zbog velikih migracija stanovništva, dugogodišnjeg izbeglištva i stalnih migracija unutar zemlje, ali i komplikovanih administrativnih procedura, nije mali broj ljudi koji nemaju uredna lična dokumenta. Zbog toga nemaju brojna ljudska prava a i ono najvažnije – pravo na besplatno lečenje, koje nam je svima, kao građanima Srbije, garantovano Ustavom.
Nije mali broj slučajeva da bolnice pokušaju da naplate ogromne sume licima iz ove kategorije čije lečenje prihvate, a kako oni nisu u mogućnosti da plate, uglavnom se ovakve situacije završavaju pretnjama tužbama i sudskim sporovima. Sve dok nemaju adresu prebivališta, građani ne mogu da dobiju ličnu kartu ili zdravstvenu knjižicu. Ovim su najviše pogođeni ljudi u situaciji beskućništva, Romi i interno raseljena lica.
Korisnici socijalne pomoći
Isti problemi, iz godine u godinu. Iznos novčane socijalne pomoći je oko 80 evra, a dodeljuje se samo devet meseci u kalendarskoj godini, ukoliko je lice radno sposobno. Socijalni radnici olako ukidaju ovo pravo građanima jer se pozivaju na tzv. „propuštenu zaradu“ a to znači da oni procene da je neko mogao da radi i zaradi a nije to učinio.
Prošle godine je usvojen Zakon o socijalnim kartama na koji civilni sektor ima mnogo primedbi, prvenstveno zbog toga što je uglavnom napravljen radi strože kontrole korisnika novčane socijalna pomoći i zbog toga što se njime obrađuje ogroman broj podataka o ličnosti korisnika sistema socijalne zaštite, a ne da bi se proaktivnim merama došlo do bolje zaštite najugroženijih građana.
Izvor: Mašina.rs
