Foto: CEMA - Luka K.

Zapadnu Srbiju uglavnom čini brdsko – planinski reljef i oblast je izuzetnih prirodnih i kulturno – istorijskih vrednosti. Ova regija poznata je po bogatom arhitektonskom nasleđu, dobrim domaćinima, raznovrsnoj hrani i dobrom piću. Posebno je značajno da je Zapadna Srbija bogata resursima koje je priroda podarila. Neki od tih resursa su u statusu zaštićenih područja.

Jedno od najvećih i najlepših prirodnih blaga Srbije je specijalni rezervat prirode „Uvac“ koji je stavljen pod zaštitu države 1971. godine, po prvi put. Tokom 1995. godine ovo područje je prošireno i na druge, jednako lepe i značajne delove. Svoju finalnu veličinu i oblik rezervat je dobio konačno tek 2006. godine.  Ovaj predeo od izuzetnog značaja prve kategorije, nalazi se u jugozapadnoj Srbiji u okviru Starovlaško – raške visije.

Predeo prirodnog rezervata “Uvac” nadaleko je čuven po bogatoj fauni, a naročito po ogromnom staništu koje broji oko 130 vrsta ptica. U najznačajnije spada beloglavi sup (Gyps fulvus) koji predstavlja  jednu od dve preostale vrste lešinara koje se danas gnezde na području Srbije. Rezervat prirode stavljen je pod strogu zaštitu upravo radi zaštite i unapređenja kolonije beloglavog supa. Ova kolonija zahvaljujući brizi entuzijasta, danas broji preko 100 gnezdećih parova, tako da predstavlja najveću balkansku koloniju i jednu od najvećih kolonija u Evropi.

Raznolikost netaknutih staništa, prisustvo endemičnih, reliktnih i ugroženih biljnih i životinjskih vrsta, od posebnog su značaja za očuvanje biodiverziteta i geodiverziteta, a samim tim razvoj i promociju turistučkih potencijala rezervata, ali i zlatarskog kraja u celini.

Nažalost, lepotu prirode i životnu sredinu na planeti Zemlji savremen čovek ugrožava onoliko koliko ona preti da ugrozi njegov sopstveni opstanak. Zagađivanjem vode, vazduha i zemljišta, pa samim tim i hrane, poprima dramtične posledice. I to ne samo na lokalnom, već i na globalnom nivou. U narednih nekoliko primera identifikovali smo izazove sa kojima se suočavaju žitelji i turisti Specijalnog rezervata prirode ‘’Uvac’’.

Izgradnja rudnika ''Štavalj''

Rudnik uglja „Štavalj“ se nalazi  na pešterskoj visoravni, na nadmorskoj visini od 1.100 metara i udaljen je 12 km od Sjenice. Basen rudnika trenutno zahvata teren površine od 30 km2. Prema dostupnim dokumentima i analizama, termoelektrana „Štavalj“, kapaciteta 320 MW, snabdevala bi se ugljem iz istoimenog rudnika. Izgradnja termoelektrane podrazumevala bi povećanje proizvodnje uglja sa postojećih 70-80.000 tona proizvedenog uglja godišnje, na 1,68 miliona tona godišnje. Navedeno povećanje obima proizvodnje u rudniku „Štavalj“ otvara pitanje uticaja na okolinu, odnosno, na zaštićena područja na pešterskoj visoravni i u jugozapadnoj Srbiji. Izgradnja termoelektrane ‚‚Štavalj˝ navodi se u Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine kao potencijalni projekat kojim bi se podigli kapaciteti u elektroenergetskom sektoru, planirani rok izgradnje je 5 godina.

Termoelektrana na ovom području jedinstvenih prirodnih vrednosti i resursa dovela bi do niza dugoročnih, katastrofalnih lančanih posledica: fizičkog, hemijskog i biološkog uništavanja zemljišta. Otpadne vode iz rudnika „Štavalj“ već predstavljaju opasnost za vodotokove uvačkog sliva. Negativni uticaji izgradnje termoelektrane „Štavalj“ na uslove u slivu Uvca i uvačke akumulacije, identifikovani su u Nacrtu izveštaja o strateškoj proceni uticaja Strategije upravljanja vodama Republike Srbije na životnu sredinu i Izveštaju o strateškoj proceni uticaja Regionalnog prostornog plana Zlatiborskog i Moravičkog okruga.

Problem kvaliteta voda se već uočava jer je, na primer, ispitivanja kvaliteta vode u Sjeničkom jezeru, koje su pre nekoliko godina uradili stručnjaci Agencije za zaštitu životne sredine u Beogradu, pokazalo da je u tom jezeru voda četvrte, negde čak i pete kategorije. To znači da leti nije bezbedna ni za kupanje. Sve uzvodno utiče i na kvalitet vode u Radoinjskom jezeru koje je dodatno ugroženo nelegalnom gradnjom objekata u neposrednoj blizini jezera, koja je poslednjih godina pojačana.

''Divlja'' (nelegalna) gradnja

''Divlja'' gradnja na prostoru ovog zaštićenog područja zaista divlja. U poslednjih nekoliko godina, pored zidanih objekata, višestruko se povećao i broj kamp prikolica. Neke od njih su, sa dograđenim terasama, prerasle u ugostiteljske objekte sa šankovima za točenje pića, stolovima i stolicama.

Nadležni iz Specijalnog rezervata prirode ''Uvac'' su više puta dostavljali republičkoj građevinskoj inspekciji zapisnik sa fotografijama bespravno izgrađenih objekata na području rezervata. Inspektori su donosili odgovarajuća rešenja, a protiv ''divljeg'' graditelja su podnošene krivične prijave. Međutim, ključni problem je što se rešenja o uklanjanju/rušenju nelegalnih objekata ne sprovode.

Dodatni problem je izuzetno blaga kaznena politika postupajućih sudova. Naime, investitor u ''divlji'' objekat uloži više desetina hiljada evra, a sud ga kazni sa 300-400 evra. Nije redak slučaj da tužilaštvo već u startu odbaci krivičnu prijavu (po tzv. načelu ''oportuniteta''), te naloži ''divljem'' graditelju da na račun neke humanitarne organizacije uplati iznos od par desetina hiljada dinara kao naknadu za učinjeno krivično delo. Naravno, objekat ''ostane na svom mestu''. 

Menadžment rezervata ''Uvac'' se u nekoliko navrata (poslednji put 2020. godine) obraćao raznim institucijama: republičkoj komunalnoj inspekciji, komunalnoj inspekciji opštine Nova Varoš, komunalnoj inspekciji opštine Sjenica, kao i javnim preduzećima Srbijašume, Srbijavode i Elektroprivreda Srbije i ukazivao na postojanje ovog problema. Međutim, od nadležnih institucija  izostala je bilo kakva reakcija.

Ugrožavanje zaštićenih životinjskih vrsta

Najnoviji problem koji se javio na ovom području jeste turističko preletanje rezervata helikopterima. Naime, krajem jula 2020. godine bilo više  preleta “nepoznatih” letelica u Specijalnom rezervatu prirode “Uvac”, upravo u periodu kada se mladunci beloglavih supova spremaju da napuste gnezda i kada su veoma osetljivi na svako uznemiravanje. Monitoringom populacije beloglavog supa, koji je radio Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, zabeleženo je 6 mladunaca koji su iskočili u jezero, od toga tri su spašena i preneti su u Prihvatni centar na Uvcu.

O značaju zaštićenih prirodnih područja za održivi razvoj Srbije sprovedena je anketa posetilaca Uvca.  Glavni rezultat istraživanja se odnosi na to da se vrednost SRP Uvac (više od 90%), kao i vrednost beloglavog supa (oko 85%) "ne može iskazati u novcu". Zatim, većina ispitanika (više od 80%) smatra da ne bi trebalo vršiti privatizaciju ili prodaju zaštićenog područja. Takođe, svest posetilaca ovog rezervata o tome da je neophodno da postoje kazne koje će biti dovoljno visoke, ne samo da destimulišu ponašanje onih koji uništavaju prirodna dobra i vrednosti, već i da budu toliko visoke da obezbede obnavljanje resursa. Sa ovim stavom se slaže više od 60% ispitanika.

Prema dokumentaciji, kojom raspolaže Istraživački tim Centra za monitoring i aktivizam – CEMA, na sve navedene probleme godinama unazad ukazuje rukovodstvo SRP „Uvac“ i dostavlja svu neophodnu dokumentaciju nadležnim organima, ali uglavnom ostaju bez adekvatnog odgovora i reakcije.

Posledice pomenutih oblika ugrožavanja zaštićenih područja još su veće kada se njihovi negativni uticaji saberu. Promene koje su prouzrokovane čovekovim delovanjem dešavaju se toliko brzo da priroda ne može sama da se obnovi i oporavi. Više nego ikada ranije, ljudska vrsta intenzivno menja životnu sredinu ne razmišljajući o efektima tih promena. Zato je izuzetno važno da se te promene zaustave inače će šteta biti nepopravljiva, kako za sadašnje tako i za buduće generacije.

Izvor: Cemaforum

Projekat ''Stubovi održivog razvoja u zapadnoj Srbiji'' realizuje Centar za monitoring i aktivizam - CEMA uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, Srbija. Stavovi i mišljenja izneti u ovom  projektu predstavljaju stavove autora i nužno ne izražavaju stavove donatora.