Foto: Pixabay
Prenosimo tekst koji je objavila naša sugrađanka, Ljiljana Bralović:
-Ovaj naš pre'sednik će ući u istoriju. - veli jutros moj komšija. - Jedini u istoriji koji će kad ode s vlasti biti bez iđe ičega. Sve dade narodu, sve!
-Možda vama što ga glasate. Meni je poskupeo struju, naftu, stočnu hranu. O veštačkom đubrivu ne mogu ni da sanjam, kamo li da ga kupim, a pšenicu i kukuruz kupujem po ceni zlata. Ali mi je milo što je tebi dao. Taman da mi pozajmiš da platim registraciju kola, ističe mi ove nedelje. Trista evrića, dok ne prodamo bikove.
- Ja da ti dam? Od moje penzije od dvan'es i po 'iljada? Ti mene zavitlavaš, ja došo da mi daš jednu vlašu mešavine da nastružem drva. Zima ova pritegla, 'oćemo da se pomrznemo ja i baba.
- Pa ti sad reče da ti daje predsednik? Znači ja moram da dajem i njemu i tebi. Pojma nema! Mislim, bi ja, ali zabranjeno točiti u flaše, a u rezervoaru ne mogu da ti napravim mešavinu, šta ćeš kada je tako zakonom propisao dobri predsednik. Nego kad je tako dobar, zovi ga neka dođe da ti nastruže drva, a kad siđe s vlasti, go i bos, kako ti veliš, ti lepo motorku na rame pa uzvrati uslugu. Možeš i malo lučevine da mu pribaviš da mu ne puši po kući dok ne stigne granjca iz vinograda. Ako nastavi toliko da daje narodu, ti ćeš dobro zaimati. Pa... komšija, pamti pa vrati.
Izvor: Cemaforum.rs
