Foto: CEMA - Luka K.

''Političari su svuda isti: obećaće da će sagraditi most i onde gde reka ne prolazi''. Ova rečenica, koja je mnogo puta izgovorena, dodatno se aktualizuje u izbornim procesima. Nema toga što političar u kampanji neće učiniti ''za vaše dobro'' i nema te budućnosti koja je svetlija od one u koju se on zaklinje. Nažalost, svako obećanje, po pravilu, nosi u sebi potencijal da nas razočara.

Branislav Gulan, član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, jedne prilike je napisao:

- Ako za išta važi izreka: “Mnogo babica – kilavo dete”, onda su to  sela u Srbiji. Već decenijama o selu u Srbiji “vode” brigu oko 35 različitih institucija, kako na nivou Republike, tako na nivou lokalnih samоuprava, privrednih komora i različitih asocijacija… Rezultat: gomila obećanja bez ikakvih opipljivih rezultata. Termin “briga o selu” je poslednjih pola veka u Srbiji postala politička inflacija kako reči, tako i rezultata…

Da je svaka reč, koju je izgovorio gospodin Gulan tačna, najbolje se vidi na primeru sela Mojsinje, samo desetak kilometara udaljenog od centra Čačka. Na brežuljku ovog lepog seoceta, sa leve strane Ibarske magistrale su crkva i škola stara 165 godina. Nekom srećom puna je dece. Sa desne strane magistrale su nekada bile zasejane oranice sa kojih se čula pesma, graja i po neka čarka. Sada sa te strane ima samo par kuća, a obrađenih njiva svakog proleća sve manje.

- U celom selu mislim da ima manje od deset porodica koje se aktivno bave poljoprivredom. Većina meštana ima malu bašticu, koliko za svoje potrebe. Nekada nije bilo kuće bez štale prepune stoke, a sad na prste mogu da prebrojim koliko krava ima u našem zaseoku, kaže Ivan Vidojević, meštanin.

Jedan od korisnika društvene mreže Twitter objavio je podatke o srpskom selu i napisao: "Suština naše propasti". Cifre iz pomenutog tvita govore sledeće: * 4.709 sela u Srbiji postoji * 1.200 sela je u fazi nestajanja * 200 sela nema nijednog stanovnika * 1.034 sela ima manje od 100 duša * 2.832 sela ima više od 500 stanovnika * 50.000 kuća na selu je prazna * 150.000 kuća je privremeno nastanjeno * 200 sela je bez osobe mlađe od 20 godina * 200.000 neoženjenih muškaraca živi na selu * u 86 odsto srpskih sela opada natalitet * u 173 škole ide samo po jedna učenik

U Mojsinju, po popisu iz 2011. godine, živi 837 stanovnika. Većina tvrdi da problema ima previše, a rešenja nigde na vidiku. Iako kroz selo prolazi Ibarska magistrala i velika je frekvencija vozila, svi putevi, izuzev magistralnog, su u katastrofalnom stanju. Posle višegodišnje molbe meštana i pisanja medija o katastrofalnom stanju infrastrukture u ovom selu, lokalna vlast je obećala da će asfaltirati jedan od najugroženijih putnih pravaca. To je, inače, put koji povezuje zaseok Gaj sa školom i crkvom.

- Prošle godine, sredinom septembra, dovezene su neke mašine, skinut je asfalt, nasut put i ništa. Stajali su tu par dana bageri i oprema, ali radnici su nam rekli da neće nastaviti radove jer grad Čačak nije uplatio sredstva izvođaču radova, navodi jedan od meštana, koji kako kaže ’’neće u novine’’. Nasuprot ovome, Aleksandar Radović, predsednik Mesne zajednice Mojsinje, tvrdi da put put nije završen jer ’’asfaltna baza nije radila, a radovi će biti nastavljeni tokom proleća“.

Bar su tako njemu rekli opštinski čelnici. A što se ostalih putnih pravaca tiče, njihove sanacije ili asfaltiranja nema čak ni u izbornim obećanjima. Čak i oni putevi koji su koliko toliko održavani ovih dana ’’preoraše Turci’’.

- U toku su radovi na auto-putu. Naši ljudi, koji su nekada vadili pesak iz Morave, su održavali taj put. Sada šljunak iz Morave vade Turci koji izvode radove na Moravskom koridoru. Kako vidim njima ne pada na pamet da put vrate u prvobitno stanje, pa je tu obavezu na sebe preuzelo čačansko Javno preduzeće ’’Gradac’’. Da li će ispuniti obećanje – videćemo, kaže Radović.

I dok Turci ponovo oru srpske drumove, meštani čačanskog sela Mojsinja u iščekivanju ’’Kraljevića Marka iz EPS-a’’ sami potkočuju bandere koje padaju i na blagom povetarcu. Prekidi u isporuci električne energije se dešavaju i po desetak puta u jednom danu. Pa kako onda izgleda 21. vek u Mojsinju kad su moderne tehnologije u pitanju?

- O internetu da ne govorim. Svako veče je toliko slab protok da ne znam zašto uopšte plaćamo. Čak i IPTV koji koristimo više ne radi nego što radi,“ navodi Ivan Vidojević.

Bez puta, bez struje i interenta se nekako i može, ali bez vode, e to je pakao. To najbolje znaju oni meštani koji gravitiraju ka Donjoj Trepči jer im se bar tridesetak godina obećava vodovod sa Rzava. Davnih godina su na nekoliko mesta urađeni rezervoari ali ih je ’’pojela trava i vrzina’’ kako kažu mojsinjski domaćini, pa ih je teško locirati. To što je i seoska škola skoro godinu dana bila bez pijaće vode nije pokrenulo lokalnu vlast da ovaj problem reši i obećano ispuni.

- Voda je puštena u Donjoj Trepči i samo za par kuća u Mojsinju. Svi mi ostali čekamo da se nastave ti davno započeti radovi da bismo mogli da se priključimo. Moram pronaći uplatnice, mislim da je moj otac još devedesetih godina uplatio za uvođenje Rzavske vode, ali je, nažalost, nije dočekao. Valjda će je moji unuci dočekati,“ kaže Mirjana Ranković, meštanka Mojsinja.

Citirani Branislav Gulan, sa početka ovog teksta, na pitanje jednog slovenačkog novinara o stanju u srpskom selu, hirurški precizno je dao odgovor:

- Iz godine u godinu, iz dana u dan, viđali smo samo propadanje, nikako prosperitet. Ljudi su demotivisani, ojađeni. Usuđujem se reći i uplašeni sasvim realnog scenarija da ovdašnja sela naseli stanovništvo iz drugih kultura… Problemi sa kojima se suočavalo seosko stanovništvo uzrokovalo je i to što su se na čelo lokalnih samouprava postavlјali poslušnici, a ne lјudi od ugleda, po volјi građana. Takvi kadrovi radili su isklјučivo po direktivi njihovih centrala, ne vodeći računa o potrebama građana. I eto rezultata, rekao je Gulan. Nema se tu šta dodati.

Izvor: Cemaforum