SEOS: Ovo je NAŠA ZEMLjA koju ZNAMO DA NE DAMO

Saopštenje Saveza ekoloških organizacija Srbije povodom okončanja kampovanja ispred Presedništva prenosimo u celosti:

Dragi ljudi,
Vratili smo se našim kućama koje su još uvek naše. Vratili smo se sa kampovanja ispred zgrade Predsedništva, u Pionirskom parku, gde smo bili sa zahtevom da mi, naša deca, unučad i svi potomci, odakle god da se vratili, u te kuće ulazimo i u njima ostajemo. Da ostanu naše.

Malo je reći hvala svima koji su nas svojim posetama, ponudama, lepim rečima i suzama podržali. Ti ljudi su iskazali, svi do jednog, uverenje da mi podržavamo njih a oni nas i shvatili smo da nema „vas“ i „nas“ i da smo svi – MI.

A koji smo to MI bili tamo na sat, dan, dva dana ili svih sedam dana?

Bili smo mi sa šajkačama i opancima. I mi sa pirsinzima i dredovima.

Bili smo mi koji imamo šesnaest godina i umesili smo mafine za kampere. I mi od sedamdeset koji smo doneli ikonice. I mi od pet i sedam godina koji smo nacrtali ili napravili makete, srca, ispisali prva slova i doneli na poklon. I mi od devedeset koje bole noge ali uspravno koračamo.

Bili smo mi glumci i mi novinari. Mi muzičari i mi sportisti. Mi ratnici i mi seljaci. Bili smo mi koji oremo zemlju i mi profesori sa više državnih univerziteta. Bili smo mi koji jedemo pečenje i mi koji smo vegani. Bili smo mi iz neskupštine neslobodne Srbije, mi iz Skupštine slobodne Srbije, mi iz Srbije bez skupštine i mi iz skupštine bez Srbije i onaj jedan ali vredan Vladan.

Bili smo mi koji o politici nemamo pojma i mi političari.

Bio je Ponoš. Onima što ne vole Ponoša, bio je Boško. Onima što ne vole Boška, bio je Škoro. Onima što ne vole Škora, bio je pukovnik veteran. Onima što ne vole ni jednog od njih, bili su princ i princeza. Onima što ne vole Sava, bio je Ćuta. Onima koji ne vole Ćutu, bila je Bojana. Onima što ne vole SEOS, bilo je mnogo voše ljudi koji nisu ni znali šta je SEOS. Onima koji nisu znali šta je SEOS posebno hvala što su došli.

Onima što ne vole piskarala, bili su radnici. Onima što ne vole seljačiju, bio je naučnik koji radi u Meksiku. Onima koji ne vole naučnike, bila je seljačija. Onima što ne vole neznanje, bili su akademci i akademici. Onima što ne vole akademike, bio je akademik u ostavci. Samo oni koji ne vole ostavke nisu bili.

Dakle, nakon zajedno provedenih dana i noći, SEOS tvrdi da smo dovedeni u zabludu a da se u stvari volimo više no što znamo. I predlaže recept za budućnost: nemojte se truditi da nekoga ne volite, posebno ako s njim niste malo proćaskali na ledini pod vedrim nebom. Budimo MI. Mi smo MI i ovo je NAŠA ZEMLjA koju ZNAMO DA NE DAMO.

Izvor: Cemaforum.rs