DRI: Polovina javnih nabavki sa samo jednim ponuđačem

Na oko polovinu tendera u okviru centralizovanih javnih nabavki koje je od 2016. do 2018. godine sprovela Uprava za zajedničke poslove republičkih organa javio se samo jedan ponuđač, čime nije obezbeđen ni minimum konkurencije koja podrazumeva nadmetanje najmanje dve firme, navodi se u nedavno objavljenom izveštaju Državne revizorske institucije (DRI).

Državni revizor je u istoj kontroli utvrdio i da su na tim tenderima bili postavljani dodatni uslovi koji su bili daleko brojniji od propisanih, čime je dodatno eliminisana konkurencija u nekim nabavkama.

Upozoravajući je podatak da se u pomenutim nabavkama, preko kojih se ugovaraju roba, usluge i radovi za zajedničke potrebe državnih organa i organizacija, uključujući i pravosuđe, iz godine u godinu smanjivao prosečan broj pristiglih ponuda na jednom tenderu. Tako je 2016. godine prosečno bilo 1,99 ponuda po tenderu, 2017. godine 1,74, a 2018. broj prosečnih ponuda po tenderu je pao na 1,59.

U istom periodu Uprava je, u zavisnosti od godine, u samo u 14 do 25 odsto slučajeva pribavila više od dve ponude, a po dve ponude u 24 do 34% slučajeva . To, prema mišljenju DRI, „upućuje na rizik da država ne nabavlja dobra i usluge po najpovoljnijim uslovima“.

Prostor za sumnje u nameštanje i regularnost otvaraju dodatni finasijski, kadrovski, tehnički i drugi uslovi zbog kojih brojni mali ponuđači i ne pokušavaju da učestvuju u nadmetanju.

Slično je bilo i sa nabavkom održavanja računarske opreme kada je Uprava određivala finansijski kapacitet veći od propisanog, a da pri tome nije dokazala da postoje posebni rizici povezani sa predmetom nabavke. To se odrazilo na broj pristiglih ponuda koji je u 2016. godini u proseku bio 0,89 po tenderu, u 2017. godinu 0,94 ponude po tenderu, a 2018. samo 0,48 ponuda.

Pored previsoke finansijske sposobnosti, Uprava je tražila i besprekornu finansijsku likvidnnost bez jasnog razloga. Najčešće postavljani uslov bio je da račun ponuđača ne sme biti nijedan dan u blokadi što se, kako revizori navode pozivajući se na rešenje Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, smatra nepravilnim postupanjem naručioca.

U nabavci računara i računarske opreme iz 2016. godine, Uprava je tražila da ponuđač nije bio nijedan dan nelikvidan u poslednje tri godine od dana objavljivanja poziva na portalu javnih nabavki, dok je u drugoj iz 2017. godine navedeno da račun ponuđača ne sme biti nijedan dan u blokadi u periodu od godinu dana pre datuma objavljivanja poziva. Praksa se nije promenila ni 2018. godine. „Uprava nije navela razloge zbog kojih je postavljeni kapacitet zaista neophodan za rezalizaciju konkretne nabavke, odnosno čime se rukovodila prilikom definisanja dodatnog uslova na ovakav način“, naveli su revizori.

Pored toga, prilikom nabavke računarske opreme Uprava je detaljno opisivala tehničke karakteristike ovih proizvoda, navodeći ponekad i preko 20 osobina koje ponuđeni proizvod mora da ima. „Detaljan opis proizvoda koji se zahteva može da stvori rizik ograničenja konkurencije, jer postoji mogućnost da određeni broj ponuđača neće moći da ponudi tako detaljno opisan proizvod”, upozorava DRI.

Pored perfektne likvidnosti, Uprava je zahtevala dodatne uslove i u pogledu tehničkog kapaciteta za isti predmet nabavke, po godinama.Posebno su zanimljivi uslovi koje je Uprava postavljala prilikom nabavke kancelarijskog nameštaja, a koji su se odnosili na veličinu magacinskog prostora. Na primer, Uprava je u 2016. godini zahtevala da ponuđač poseduje magacinski prostor od minimum 200 kvadratnih metara. Naredne godine minimum je za Beograd povećan na 500 kvadrata, a u 2018. godini uslov je bio da u nabavkama kancelarijskog nameštaja mogu da učestvuju samo firme koje u glavnom gradu imaju magacine od najmanje 1.000 kvadrata.

DRI je preporučio Upravi da prilikom definisanja dodatnih uslova sagleda njihovu opravdanost i usklađenost sa zakonom u cilju obezbeđivanja veće konkurencije. Državni revizori smatraju da su najčešći problemi i prepreke za učestvovanje malih ponuđača u postupcima centralizovanih nabavki ugovori velike vrednosti i nemogućnost ispunjavanja postavljenih dodatnih uslova, nedostatak informacija i nedovoljna komunikacija sa naručiocima, kratak rok za pripremu ponude, davanje prednosti najniže ponuđenoj ceni u odnosu na kriterijum ekonomski najpovoljnije ponude, nepotrebna administrativna opterećenja, kašnjenje u plaćanju ili neplaćanje za izvršeni posao i drugo.

Uočljivo je još da je za učešće u postupcima za nabavku kancelarijskog nameštaja firmama koje se bave proizvodnjom, odnosnom prodajom ove robe, Uprava iz godine u godinu zahtevala sve veći broj zaposlenih i određenu stručnu spremu.

U 2016. godini je traženo da preduzeće ima najmanje 15 zaposlenih, od kojih su dvojica diplomirani inženjeri šumarstva, smer – prerada drveta. Naredne godine dobavljači iz ove branše morali su da imaju najmanje 50 radnika, među kojima dva diplomirana inženjera Šumarskog fakulteta sa radnim iskustvom od najmanje 12 meseci nakon sticanja diplome.

Revizori međutim nisu uspeli da procene koliko su centralizovane javne nabavke na republičkom nivou bile celishodne jer Uprava nema zakonsku obavezu da vrši evaluaciju postupaka javnih nabavki, niti da prikuplja podatke o ostvarenim uštedama. Za razliku od ovog tela, Beograd i Kragujevac, za koje sprovođenje centralizacije javnih nabavki predstavlja mogućnost, a ne obavezu, efikasnije sprovode postupke i sagledavaju njihove efekte. Revizori navode da je Grad Beograd za 2017. godinu prikazao oko 450 miliona dinara uštede, a Kragujevac oko 138 miliona.

Pored bolje evidencije ušteda, ova dva grada su u periodu revizije obezbedila i veću konkurenciju ponuđača. Sa dve ili više ponuda u Beogradu je bilo preko 70 odsto javnih nabavki, a u Kragujevcu preko 55 odsto postupaka, navodi se u izveštaju DRI.

Izvor: Pištaljka.rs